U Briselu su juče predstavljeni izveštaji Evropske komisije o napretku deset zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da je ova godina bila rekordna za politiku proširenja, tokom koje je otvoreno ili privremeno zatvoreno ukupno 61 pregovaračko poglavlje.
Kada je reč o Srbiji, iako je zabeležen napredak u usklađivanju sa pravnim tekovinama Evropske unije i tehničkim standardima, Kos je istakla da nije ostvaren suštinski napredak u pregovorima. Prema njenim rečima, dalji tok evropskih integracija zavisiće od poteza nove vlade i njene spremnosti da preokrene negativne trendove.
Najbolju ocenu među zemljama Zapadnog Balkana dobila je Crna Gora. Evropska komisija ocenila je da postoje uslovi da Podgorica do kraja godine zatvori preostala pregovaračka poglavlja. Komesarka Kos navela je da bi Crna Gora pristupni ugovor mogla da potpiše već u junu naredne godine.
Albanija, kao još jedna od zemalja koje predvode proces proširenja, nastavlja da napreduje, dok Moldavija i Ukrajina ubrzanim tempom rade na ispunjavanju uslova za članstvo. Evropska komisija procenjuje da bi te zemlje do kraja godine mogle da otvore i preostale pregovaračke klastere.
Za razliku od njih, Srbija je nazadovala u oblastima koje Evropska unija svrstava u osnovne, posebno u vladavini prava i zaštiti ljudskih prava.
Evropska komisija zadržala je ocenu da je Klaster 3, koji obuhvata konkurentnost i inkluzivni rast, tehnički spreman za otvaranje. Međutim, ponovljene su i ranije primedbe koje se odnose na pritiske na medije, izraženu polarizaciju u društvu i veličanje osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Komesarka Kos poručila je da nova vlada ima priliku da promeni dosadašnji tok procesa.
„U Srbiji vidimo nazadovanje u oblasti osnovnih prava. Nova vlada imaće priliku da preokrene ovaj proces. Zemlja je među kandidatima sa najvećom usklađenošću sa evropskim pravom i dobro je pripremljena za evropsko jedinstveno tržište. Ipak, pregovori nisu napredovali tokom protekle godine. Srbija je nazadovala u oblasti osnovnih prava, posebno u oblasti slobode medija, javnog upravljanja i akademskih sloboda. Sada ima priliku za novi početak. Nova srpska vlada ima priliku da okrene list, ojača demokratske institucije i vladavinu prava i preduzme korake neophodne za napredovanje na evropskom putu“, navela je Kos.
Tokom predstavljanja novog paketa proširenja Evropska komisija predstavila je i nekoliko novina. Među njima su mape puta za četiri zemlje koje su najviše napredovale u pregovorima – Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu, kao i zajednički okvir za postepeno pridruživanje Uniji u strateškim oblastima, poput energetike, saobraćaja, digitalizacije i odbrane.
Najavljen je i bezbednosni okvir koji bi trebalo da omogući intenzivniju saradnju zemalja kandidata sa EU u suočavanju sa bezbednosnim izazovima, uključujući dezinformacije i hibridne pretnje.
Crna Gora najdalje odmakla, ali ostaju otvorena pitanja
Crna Gora je najdalje odmakla u procesu evropskih integracija među zemljama Zapadnog Balkana. Evropska komisija navela je da je privremeno zatvorila 21 pregovaračko poglavlje i da bi, uz saglasnost država članica, mogla da zatvori i preostala do kraja ove godine. Rad na pristupnom ugovoru već je u toku, a potpisivanje bi moglo da usledi u junu 2027. godine.
Ipak, put do punopravnog članstva nije završen. Osim reformi koje još treba sprovesti, izazov predstavljaju i bilateralni odnosi sa Hrvatskom.
Politikolog i direktor nevladine organizacije „Alfa centar“ Miloš Perović za Euronews ocenjuje da su na napredak Podgorice uticali i sprovedene reforme i povoljne geopolitičke okolnosti.
Kako ističe, evropske integracije Crne Gore traju skoro 14 godina, ali je poslednjih godina ostvaren značajan pomak, posebno u oblastima vladavine prava, pravosuđa i zaštite životne sredine, koje obuhvataju poglavlja 23, 24 i 27.
„Crna Gora je pokazala zaista jednu spremnost i odlučnost, a opet kažem, geopolitički trenutak koji je usledio nakon dešavanja u Ukrajini ponovo je vratio fokus na Crnu Goru. To je jedan dug proces i nijedna država članica nije prolazila ovako dug proces evropskih integracija. Ipak, reforma sudstva i tužilaštva još uvek ima dosta prostora za napredovanje“, naveo je Perović.
Kao jedan od važnih faktora napretka izdvaja i politički konsenzus o članstvu u EU, koji, prema njegovim rečima, u Crnoj Gori postoji već godinama, uz visoku podršku građana evropskim integracijama. Ipak, upozorava da unutrašnje političke razlike povremeno usporavaju donošenje zakona i ispunjavanje obaveza iz pregovaračkih poglavlja.
Dodatni izazov predstavljaju odnosi sa Hrvatskom, koja je Crnoj Gori iznela osam zahteva u vezi sa otvorenim bilateralnim pitanjima. Perović smatra da oni ne predstavljaju direktnu prepreku za tehničko zatvaranje pregovaračkih poglavlja, ali bi mogli da zakomplikuju kasniju ratifikaciju pristupnog ugovora u hrvatskom parlamentu.
„U ovom trenutku ono što je najveći izazov jesu odnosi sa Republikom Hrvatskom. Ti bilateralni odnosi neće biti problem kada govorimo o tehničkim uslovima za zatvaranje poglavlja, ali taj problem može da se pojavi kasnije, kroz proces ratifikacije ugovora u hrvatskom parlamentu. Hrvatska će svakako zahtevati da se ta pitanja reše“, ocenio je Perović.
Srbija bez napretka: Ključne prepreke poglavlja 23, 24 i 35
Za razliku od Crne Gore, Srbija u poslednjem izveštaju Evropske komisije nije zabeležila suštinski napredak u procesu pristupanja EU.
Karijerni diplomata Zoran Milivojević ocenjuje za Euronews da je Srbija ostala na istom mestu, a kao ključne prepreke izdvaja poglavlja 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe, osnovna prava, slobodu izražavanja, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i poglavlje 35, koje prati normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
Prema njegovim rečima, ova tri poglavlja imaju posebnu težinu u pregovaračkom procesu, jer su povezana sa mehanizmima koji mogu da uspore ili zaustave napredovanje u drugim oblastima.
„Dobili smo izveštaj i on govori da Srbija nema napredak. Prema tome, mi smo i dalje na statusu kvo. Suština je u poglavljima 23 i 24 i u poglavlju 35, jer su to poglavlja koja imaju suspenzivnu klauzulu. Ako nema napretka u tim poglavljima, onda nema napretka bez obzira na druga poglavlja“, istakao je Milivojević.
On smatra da se pitanje usklađivanja spoljne i bezbednosne politike Srbije sa Evropskom unijom, uključujući odnos prema Rusiji i sankcijama Moskvi, mora posmatrati kao dodatni politički uslov, uz već postojeće prepreke u pregovorima. U tom kontekstu ukazuje i na specifičan položaj Srbije u odnosu na ostale zemlje kandidate.
„Crna Gora niti je vojno neutralna, niti ima sankcije Rusiji, niti ima Kosovo i Metohiju. Tako da se ne može praviti paralela između nas i njih i ne može se iz toga izvlačiti zaključak kako ko napreduje. Mi smo neuporedivi sa svim drugima zato što imamo političke uslove koji su specifični“, rekao je Milivojević.
Usklađivanje sa spoljnom politikom EU dodatni uslov za Srbiju
Da usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije nije pitanje koje Srbija može da ostavi za kraj pregovora, smatra i Ljubiša Ivanović, urednik spoljnopolitičke redakcije Euronews Srbija.
On podseća da se ova obaveza odnosi na poglavlje 31 i da Srbija ne bi mogla da napreduje u pregovorima ukoliko bi ispunjavala druge uslove, a istovremeno ostala neusaglašena sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije.
Ivanović ukazuje na to da se evropske integracije često posmatraju isključivo iz perspektive zemalja kandidata, dok se manje pažnje posvećuje raspoloženju unutar same EU i podršci proširenju u državama članicama. Kao posebno važan primer izdvaja Francusku, u kojoj bi ustavne i zakonske procedure mogle da zakomplikuju ratifikaciju pristupnog ugovora Crne Gore.
„Kada je reč o Crnoj Gori, ako oni misle da 2028. godine postanu članica, teoretski je to moguće. Ali ako bi zatvorili sva pregovaračka poglavlja do kraja godine, zatim treba da se piše pristupni ugovor, a onda sledi proces ratifikacije. Hrvatska, koja je poslednja članica Evropske unije, imala je proces ratifikacije koji je trajao 16 meseci“, naveo je Ivanović.
Prema njegovim rečima, posebno treba pratiti političke prilike u Francuskoj, gde je za potvrđivanje ulaska nove članice predviđena složena parlamentarna procedura, sa mogućnošću raspisivanja referenduma ukoliko ne bude obezbeđena potrebna većina. Zbog toga smatra da politička podrška proširenju na nivou evropskih institucija ne znači nužno i jednostavan put do članstva.
Kada je reč o Srbiji, Ivanović ističe da je poglavlje 31 jedna od prepreka koju Beograd neće moći da zaobiđe, bez obzira na napredak u drugim oblastima.
„Poglavlje 31 jeste problem. To usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije ne može da se ostavi za trenutak kada uđete u EU. Ne možete reći da ćete tada usvojiti pravne tekovine EU, bilo da je reč o poljoprivredi, energetici ili vladavini prava. To morate da uradite pre nego što uđete, a kada ćete to uraditi, na vama je“, zaključio je Ivanović.
E.M.
