Bivši izvestilac Saveta Evrope Dik Marti, koji je već dve godine pod posebnom zaštitom zbog pretnji smrću koje je dobio, kaže da je razočaran švajcarskim vlastima.
Marti je, u intervjuu za dnevnik švajcarkog javnog servisa RTS, na pitanje kako se oseća, odgovorio – imajući u vidu šta se sve dešava u svetu, privilegovano.
„Što se tiče policije, ona je preduzela mere za moju zaštitu, ali razočaran sam i ne razumem metode istrage švajcarskih vlasti u mom slučaju. Dugo sam bio istražitelj i ne želim da delim lekcije, ali čini mi se da metode koje su primenjene na mom slučaju nisu uobičajene“, ukazao je Marti, koji je obelodanio izveštaj o umešanosti pripadnika OVK u otmice, ubistva i trgovinu organima na Kosovu i u „Žutoj kući“ u Albaniji.
Nakon toga, usledile su pretnje, a Marti kaže da cilj onih koji su mu pretili, nije bio da ga ubiju, „već da odgovornost svale na Albance sa Kosova“.
„Kada su švajcarske vlasti već imale tu informaciju, zašto nisu Srbima rekle da znaju šta se dešava, i zatražile da sve dovedu u red kod sebe, uz pretnju da će u suprotnom izbiti skandal. Tada cilj mog ubistva i svaljivanja odgovornosti na Albance sa Kosova, više ne bi imao smisla“, smatra Marti.
Istakao je da nema smisla samo štiti metu, već je potrebno i preduzeti nešto, zbog čega i ne razume da je tek posle osam ili deset meseci od kako je dobio pretnje, pokrenuta istraga, a tek posle 16 meseci upućena delegacija „FedPola“ u Beograd.
Ponovio je da je uveren da je trebalo diskretno, kroz diplomatske kanale. poručiti srpskim vlastima da se zna šta je bilo planirano.
Marti je ukazao da, umesto takve reakcije Švajcarske, on ima toliko dugo zaštitu.
Na pitanje da li se plaši, ili se plašio za sebe, rekao je da je dugo bio istražitelj, a to znači da čovek mora da ima inicijativu, da bude hrabar i spreman da preuzme rizik.
„Imam utisak da se sada sve više prave i pomeraju papiri, a sve manje preuzima rizik“, kazao je on.
Marti, suočen sa optužbama zvanične Tirane, kazao je da ga je nekadašnji premijer Albanije nazvao Gebelsom, a da niko nije reagovao.
„Takav napad nije samo napad na Dika Martija, već na izvestioca Saveta Evrope, a albanski političar zaboravlja da kaže da, ako je premijer Kosova morao da podnese ostavku usled istrage, to znači da su istražne radnje pokazale da je bilo ratnih zločina“, naglasio je Marti.
Rekao je i da njemu ne smeta zaštita, ali da je neprihvatljivo da njegova porodica plaća cenu zbog njega.
Inače, švajcarska televizija objavila je i dokumentarac povodom izlaska Martijeve knjige „Pod visokom zaštitom“.
„Uvek sam mislio da bi se to moglo desiti jednog dana s obzirom na profesiju kojom sam se bavio i s obzirom na slučajeve koje sam vodio, ali ne i da će poprimiti takve razmere“, naveo je Marti.
U nevolju ga je doveo izveštaj iz 2011. o zločinima koje je počinila OVK, a u decembru 2020. od policije (FedPol) saznao je da „pripadnici srpskog podzemlja, obučeni i ovlašćeni od strane srpske policije i obaveštajnih snaga, žele da bude ubijen, da bi za to okrivili Albance na Kosovu“.
Autori filma su upoznali čoveka koji je ukazao na ovu pretnju, a radi se o osobi čečenskog porekla rođenoj na Kosovu, koja je 1990-ih radila za srpsku, a potom i kao tajni agent za evropsku policiju.
„FedPol“, budući da je radio i za švajcarsku policiju, smatra ga pouzdanim izvorom.
Film, zahvaljujući do sada neobjavljenim dokumentima i svedočenjima rekonstruiše razgovor tajnog agenta, kojeg vodi pod imenom Soni, sa pripadnikom srpskog podzemlja „K“.
U razgovoru, „K“ navodii da je „dobro što je Hašim Tači uhapšen“, ali da nije siguran da će biti osuđen…, kao i da „ako Marti bude ubijen, svi će verovati da je to učinio Tači, pa sud i neće moći da ga oslobodi“.
Iako mu Soni sugeriše da „nije lako ubiti političara u Švajcarskoj“, „K“ odgovara da je to „dečja igra“, da je već doneo oružje i da će „uskoro izvršiti atentat“.
„FedPol“ je, nakon dobijenih informacija od Sonija, pokrenuo istragu u kojoj su identifikovani članovi kriminalnih grupa, koje imaju veze sa srpskom žandarmerijom i obaveštajnim službama.
U filmu se tvrdi da su osumnjičeni iz Niša, a da je „K“ veteran srpske policije.
Autori su pokušali da dobiju odgovor od srpskih vlasti da li su osumnjičeni uhapšeni i saslušani.
„U ovoj fazi, to su poverljive informacije i stoga ne mogu da ih delim. Negiram bilo kakvu umešanost srpske države i mogu vam dati najsnažniju garanciju da nijedna naša institucija, nijedan organ naše vlasti ne stoji iza zavere za ubistvo Dika Martija. On je veoma cenjen u Srbiji“, odgovorio je savetnik premijerke Nikola Stojanović prilikom snimanja dokumentarnog filma.
Početkom januara srpske vlasti su švajcarskoj televiziji saopštile mejlom da su „svi osumnjičeni ispitani i da su prošli čak i detektor laži“, da niko od njih nije znao za nikakvu zaveru i da su rezultati ispitivanja i istrage prenete švajcarskim vlastima.
Međutim, dodaje švajcarska televizija, „FedPol“ to demantuje: „Nismo dobili sve informacije o rezultatima njihovih istraga“.
U dokumentarcu se pominje i Karla del Ponte, nekadašnji glavni tužilac Haškog tribunala, koja je, konstatuje se, naišla na „tvrd orah“ u vezi OVK.
„Kada smo imali konkretne indicije da su i Albanci počinili zločine pod OVK, pokrenula sam istragu i problemi su počeli. NATO nam nije pomagao, niko nam nije pomogao. Tada sam shvatila da politički niko nije želeo te istrage, jer je Kosovo bilo škaljivo, strah je postojao da se ponovo pokrenu konflikti. Žrtve imaju pravo na pravdu a naša dužnost je da to omogućimo“, poručila je ona u izjavi švajcarskoj televiziji.
Ukazala je i da je bila suočena sa ogromnim kritikama, pre svega u vezi sa trgovinom organima.
Marti je naveo i da su svi znali da je OVK počinila zločine, a da činiti zločine uz „dobar razlog“ to ne opravdava.
U dokumentarcu se konstatuje da se sada mržnja prema Martiju „preselila“ na drugu stranu, na Kosovo, što je potvrdila i Nataša Kandić.
Marti kaže da, pošto su demaskirane namere, nema više ambicija da se sprovede njegovo ubistvo, ali zato među pristalicama OVK postoji ogromna mržnja prema njemu.
Predsednik Organizacije veterana OVK Faton Kljinaku u filmu je optužio Martija da je srpski plaćenik, a na pitanje da li je ubio mnogo ljudi, odgovorio je: „manje nego što je trebalo“.
Takođe, izjave je dao i još jedan veteran, čije ime nije objavljeno, a koji kaže da je razočaran da je jedan Švajcarac mogao nešto tako da uradi protiv OVK, kao i da je dobio sve iznete informacije od Srbije.
Predsednik kosovske skupštine Gljauk Konjufca rekao je da je izveštaj Martija problematican, jer se, prema njegovim rečima, fokusira na navodne zločine OVK, uz tvrdnju da „nijedan rat nije bio humaniji od onog OVK“.
Dokumentarac podseća i da je premijer Albanije Edi Rama u UN i na drugim mestima napadao Martija, navodeći da je izveštaj pun neistina, a Marti konstatuje da Albanci zaboravljaju da je Amerikanac sproveo istragu, a hapšenja naložio nezavisni sud, te da on nema nikakve veze s tim.
„Za pretnje sa kojima se suočavam danas krivicu pripisujem albanskim vlastima koje me sistematski napadaju, pa radikalizovane osobe u meni vide metu“, kazao je Marti.
Andreas Gros nekadašnji član Saveta Evrope kritikovao je Švajcarsku što se nije angažovala oko Martija, rekavši da ni Amerikanci, ni Francuczi ne bi dozvolili pretnje svojim državljanima iz druge zemlje.
