Poslanici Skupštine Srbije danas su na vanrednoj sednici polemisali i o situaciji sa požarima u Srbiji i tome da li je pravovremeno reagovano i da li je Sektor za vanredne situacije opremljen adekvatno, a tokom rasprave poslanici opozicije tvrdili su da država nije adekvatno reagovala na požare, dok su poslanici vlasti istakli da je od 2021. kupljeno devet puta više opreme nego u poslednjih 37 godina i da opozicija politizuje temu požara.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je rekla da poslanici opozicije „lešinare“ na elementarnoj nepogodi.
Ona je, odgovarajući na tvrdnje poslanika Zeleno-levog fronta (ZLF) Radomira Lazovića da država nije adekvatno reagovala na požare i da vatrogasci nemaju dobru opremu, rekla da je za opoziciju, kad nema politiku, svaka tragedija dovoljno dobra da se opozicija istakne u tome da nema politiku, pa da napada zemlju i kritikuje zbog tragedija i elementarnih nepogoda.
Dodala je da ZLF i koalicioni partneri iz opozicije od 2023. godine traže da se ukine budžet Sektora za vanredne situacije.
„Dakle, od 2021. godine devet puta više protivpožarne opreme, helikoptera, kamiona, bagera i svega ostalog, opreme da vatrogasci budu bezbedni… I ništa od toga ne možete da kažete, nego opet lešinarite. U Francuskoj ima mrtvih, u Španiji ima mrtvih, u Grčkoj ima mrtvih, u Hrvatskoj ima mrtvih. I ni u jednoj od tih zemalja vi nemate političke aktere, organizacije ili bilo koga drugog da bilo šta kaže toj državi. Ne, samo Srbija ima takve kao što ste vi. Ja, najgorem neprijatelju, vas ne bih poželela“, rekla je Brnabić.
Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Milenko Jovanov je istakao da da je ove godine bilo žrtava u požarima širom Evrope, dok u Srbiji nije bilo.
„Tokom ovog leta u Evropi – Španija, izgorelo 297.000 hektara, evakuisano više od 120.000 ljudi, 14 osoba stradalo, više desetina povređeno, uništeno stotine kuća, poljoprivrednih gazdinstava, objekata infrastrukture, šteta između 18 i 22 milijarde dolara. Francuska, izgorelo 115.000 hektara, evakuisano 224.000 stanovnika i turista, stradala dva vatrogasca. Izgorelo 240 kuća, 80 stambenih objekata“, naveo je Jovanov.
Dodao je da je u Grčkoj od požara stradalo pet osoba, u Hrvatskoj izgorelo 113.000 hektara kod Omiša, da je 40 ljudi povređeno, i istakao da u Srbiji niko nije poginuo i nijedna kuća nije izgorela.
Lazović je kritikovao to što Srbija, umesto da ulaže u opremu za vatrogasce, kupuje avione „rafale“, a Jovanov je istakao da je nabavljano i jedno i drugo.
Jovanov je rekao Lazoviću da je mogao tamo gde je stvarno požar da ode i pokaže svoje znanje, a ne da, kako je rekao, „po živim ljudima prska protivpožanim aparatom“.
Poslanik Socijalističke partije Srbije Uglješa Marković rekao je, odgovarajući Lazoviću, da je samo u Deliblatskoj peščari na gašenju požara angažovano 481 lice, 137 vozila, četiri kvad vozila, 33 radne mašine i vatrogasni brod sa 4 člana posade, kao i osam helikoptera i avion iz Ruske Federacije.
„Kada su u pitanju Stolovi, tamo je 57 lica angažovano, 21 vozilo, jedan kvad, jedna radna mašina i jedna cisterna. Kada je u pitanju ono što jeste materijalno-tehničko stanje u Sektoru za vanredne situacije, u poslednjih pet godina nabavljeno je 140 vozila. Tokom samo 2026. godine isporučena su 37 vozila i u narednih 10 meseci očekuje se još 29 vatrogasna vozila da stignu“, naveo je Marković.
Dodao je da tema požara nije za politizaciju i pozvao da se ne koristi u te svrhe.
„Prošle godine pripadnici Sektora su obavili 39.000 intervencija i spasili više od 1.400 ljudi. U ovoj godini, imali su skoro 25.000 intervencija i spasili 756 osoba“, rekao je Marković.
Lazović je takođe pitao zašto nije sprečeno na vreme širenje požara u Deliblatskoj peščari, za šta je zadužen Sektor za vanredne situacije i zašto nije odmah zatražena pomoć od EU, a Brnabić ga je upitala da li razume da tako vređa Sektor za vanredne situacije.
„To nema veze sa politikom i nema veze sa političarima. Ti ljudi nisu političari. Vi vređate profesionalce“, istakla je Brnabić.
– Poslanici najviše raspravljaju o rebalansu budžeta
Poslanici Skupštine Srbije i u popodnevnom delu sednice najviše raspravljaju o predlogu rebalansa budžeta.
Poslanici vlasti najavili su podršku, dok su poslanici opozicije nastavili da iznose kritike na predlog rebalansa budžeta i ostale zakone koji su na dnevnom redu sednice.
Poslanica Srpske napredne stranke (SNS) Danijela Nikolić rekla je da se predloženim rebalansom budžeta odgovara na pitanja kakva Srbija se gradi, uprkos svim pritiscima i istakla da je ekonomski jaka Srbija politički samostalnija Srbija.
„Rebalans budžeta za mene ima i mnogo šire značenje: ekonomski jaka Srbija je politički samostalnija Srbija, Srbija koja ima stabilne javne finansije može više da uloži u svoje građane, zdravstvo, obrazovanje, infrastrukturu, porodice i mlade. Ali isto tako, samo ekonomski snažna i politički stabilna Srbija može snažno i istrajno da bude uz svoj narod na Kosovu i Metohiji“, rekla je Nikolić.
Poslanik SNS-a Miroslav Kondić je naveo da će podržati predlog rebalansa budžeta jer smatra da on omogućava da država odgovorno odgovori na nove okolnosti, nastavi razvojne projekte i dodatno podrži oblasti koje su od neposrednog značaja za život građana.
„Politika budžeta mora imati samo jedan krajnji cilj: snažniju, stabilniju, jaču i razvijeniju Srbiju u kojoj se rezultati ekonomskog rasta osećaju u svakom gradu, svakoj opštini i svakom domaćinstvu“, rekao je Kondić.
Sa druge strane, poslanici opozicije kritikuju predlog rebalansa budžeta.
Poslanica Narodnog pokreta Srbije Ivana Rokvić rekla je da će ta stranka uvek biti za pomoć najugroženijima i onima kojima je ta pomoć najpotrebnija, ali da su protiv toga da se pomoć deli „svaki put kada se najave izbori“.
Narodni poslanik Ekološkog ustanka Dragan Jonić takođe smatra da rebalansom budžeta vladajuća većina troši pare poreskih obveznika na pomoć pred izbore.
Poslanica SDA Sandžaka Minela Kalender tvrdila je da u predlozima zakona ne vidi dovoljno razumevanja za položaj Bošnjaka i da kod izmena Zakona o sudijama ostaje pitanje kako se zakonsko načelo odgovarajuće zastupljenosti dosledno primenjuje kada je reč o zastupljenosti Bošnjaka u sudovima.
Poslanik Zeleno-levog fronta Rastislav Dinić izneo je stav da se Predlogom zakona o izmeni i dopunama Zakona o crkvama i verskim zajednicama ne daje Srpskoj pravoslavnoj crkvi pravo da osnuje univerzitet, jer ona to pravo, kako kaže, već ima, već da se ovim predlogom budućem Univerzitetu SPC daje se privilegovan status.
Poslanik Srpske napredne stranke Željko Rebrača rekao je u raspravi da rebalans budžeta ne znači da država menja cilj, već znači da prilagođava put do njega.
„Razgovaramo o rebalansu u kojem su prihodi veći za 112,45 milijardi dinara od prvobitno planiranih. Mislim da ta činjenica govori više od mnogo političkih ocena“, naveo je Rebrača.
On se osvrnuo i na neke od projekata u oblasti sporta koji su završeni ili se rade, kao što su Nacionalni stadion, Akvatik centar, stadioni u Loznici, Leskovcu i Zaječaru, hale, bazeni i tereni.
Poslanici raspravljaju i o davanju jednokratne pomoći građanima, a poslanici vlasti ističu da je njihova politika usmerena na brigu za građane i da ovo nije prvi put da se daje jednokratna pomoć.
Poslanici opozicije, sa druge strane, tvrde da davanje jednokratne pomoći ne predstavlja brigu, već, kako navode, „politički populizam pred izbore“ i da je prava pomoć borba za poboljšanje životnog standarda građana.
Poslanik Stranke slobode i pravde Peđa Mitrović tvrdio je da će građani novac koji će im biti isplaćen kao jednokratna pomoć državi početi da vraćaju već posle izbora i da to nije pomoć građanima, već „predizborni ček“ za vlast.
Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali na to je odgovorio da je politika ove vlasti usmerena ka brizi prema ljudima i podsetio da ovo nije prvi put da se isplaćuje jednokratna pomoć.
Mali je dodao da je važno da se vidi da su oni koji su nekada vladali Srbijom protiv toga da se isplati jednokratna pomoć građanima i da se ublaže negativne posledice energetske krize.
„Mi sa našom politikom nastavljamo, isplata je, kao što sam najavio, svim našim penzionerima, svim onima koji primaju novčanu socijalnu pomoć, svim onima koji primaju dečiji dodatak, svim onima koji primaju borački dodatak i borci, isplata će biti 14. septembra, kao što smo i obećali, i mi od tog obećanja odustati nećemo“, naveo je Mali.
Poslanik Narodnog pokreta Srbije Aleksandar Ivanović je, govoreći o predlozima zakona o izmenama Zakona o sudijama, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Pravosudnoj akademiji,izneo tvrdnju da nije istina da EU zahteva od Srbije sprovođenje takvih zakonskih rešenja, jer, kako kaže, EU poznaje više modela ulaska u pravosudni sistem.
On je upitao ministra pravde Nenada Vujića zašto ignoriše poziv Društva sudija da se ovi predlozi zakona povuku iz zakonske procedure.
Ivanović je dodao da je ova sednica sazvana po hitnom postupku, iako, prema njegovom mišljenju, ništa nije bilo hitno.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je na to odgovorila da ne postoji sednica o rebalansu budžeta, a da nije sazvana po hitnom postupku, jer, kako kaže, za vreme trajanja sednice o rebalansu državni trezor je zatvoren.
„Ne postoji vlast koja je išla na rebalans budžeta a koja nije to stavljala po hitnom postupku. Žao mi je što to ne znate. Dakle, tek onda, kada usvojimo rebalans budžeta, može da se otključa trezor i da država nastavi da funkcioniše i da nastavi plaćanja. Zbog toga je po hitnom postupku. Ova, kao i svaka u prošlosti“, navela je Brnabić.
Narodna poslanica Zeleno-levog fronta Marina Mijatović je, osvrćući se na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, ocenila da u njemu nema nikakve zaštita lica sa mentalnim smetnjama, već samo, kako kaže, „sankcije, sputavanje i izolacija“.
„Ono što je zabrinjavajuće u ovom predlogu zakona jeste da se sva lica sa mentalnim smetnjama svrstavaju u grupu lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost“, rekla je ona.
Ocenila je da se ovim predlogom potpuno ignorišetu prava lica sa mentalnim smetnjama i da im se zabranjuje da odlučuju o svom zdravlju i da učestvuju u određenim procesima.
– Vujić: Izbor sudija i tužilaca se ne stavlja pod kontrolu izvršne vlasti
Ministar pravde Nenad Vujić odbacio je danas navode opozicije da Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji stavlja pod kontrolu izvršne i zakonodavne vlasti izbor sudija i tužilaca.
– Pavkov: 2012. godine se prečišćavalo 1,5 odsto otpadnih voda, a danas 27 odsto
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je danas da se 2012. godine, prema zvaničnoj statistici, prečišćavalo 1,5 odsto otpadnih voda koje su odlazile u vodotokove, a danas se, zajedno sa privrednim subjektima, sa različitim tipovima tretmana prečišćava 27 odsto.
– Mali: Prosečna plata u junu 120.401 dinar ili 1.026 evra, Srbija na dobrom putu
Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je prosečna neto plata u junu iznosila 120.401 dinar odnosno 1.026 evra, što je za 9,4 odsto više nego u istom mesecu prošle godine i istakao da to dovoljno govori da je Srbija na dobrom putu kada je povećanje plata u pitanju.
Mali je rekao u parlamentu da je 2012. godine pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom bila samo 69,4 odsto a da je ta pokrivenost za prvih pet meseci ove godine 108,6 odsto.
Mali je u Skupštini Srbije odgovarajući na izlaganje narodnog poslanika stranke Srbija centar SRCE Stefana Janjića, rekao da je to potpuno suprotno od onoga što je on govorio.
„Ja govorim o preciznim ciframa, jer prosečna potrošačka korpa ne sadrži samo kajmak i šta ste vi već naveli, nego sadrži čitav niz drugih namirnica, tako da rekao bih da je zlonamerno, ako nije baš iz neznanja“, naveo je on.
Dodao je da je vlada i kada je u pitanju povećanje penzija i minimalne zarade na dobrom putu da ispuni obećanja koje je dala u okviru programa „Srbija 2027: Skok u budućnost“.
„I ono što je, naravno, važno za građane Srbije je da na takav način najbolje pokazujemo opravdanost ove ekonomske politike kada je životni standard građana Srbije u pitanju“, rekao je on.
Odgovarajući na izjavu Janjića da jučerašnji navod Malog o pomoći građanima u Danskoj nije tačan i da Srbija pomaže sve građane a ne samo ugrožene, rekao je da je Skupština Danske zakon o takozvanom prehrambenom čeku, kao program jednokratne finansijske pomoći građanima Danske zbog rasta cena hrane usvojila 26. februara, a vanredni parlamentarni izbori su istog dana objavljeni i raspisani za 24. mart.
„Premijerka koja je to objavila istakla je da upravo usvojeni, pošto je neko rekao da nije ni usvojen, prehrambeni ček će da se oseti, i istakla je da je mera namenjena građanima sa najnižim primanjima, pogotovo onima koji su pogođeni visokim cenama hrane. Mi smo nešto slično uradili i sada, zato se zakon i zove, pomoć ugroženima, onima koji su ugroženi zbog ove energetske krize i visokih cena goriva koje rastu u svetu zbog rata u Ukrajini“, rekao je ministar Mali.
Dodao je da usled smanjenja akciza, taj iznos povećanja cena i dizela i benzina nije toliko veliki kao u drugim zemljama regiona.
„Podsetiću vas takođe da u Srbiji nije bilo nestašica goriva kao što je u nekim drugim zemljama i Evrope i regiona i sveta bilo. Ipak smo odlučili, s obzirom na veće prihode koje imamo u budžetu, da deo tog novca usmerimo prema građanima, da potvrdimo i pokažemo našu brigu o njima, i da, naravno, pomognemo onima koji su najugroženiji. Zato je ovaj program pomoći i usmeren ka penzionerima, dakle našim najstarijim sugrađanima, gde oni sa najnižim primanjima dobijaju najvišu jednokratnu pomoć, onima koji primaju dečiji dodatak, novčanu socijalnu pomoć, borački dodatak i našim borcima“, istakao je Mali.
Ocenio je da pomoć ide onima koji su najviše pogođeni ovom krizom, a ne, kako je neko rekao, da svima ide isto.
„Apsolutno ne. Dakle, na pravi način smo analizirali i videli kome je ta pomoć potrebna, na takav način smo i definisali ovaj zakon koji je danas pred vama“. poručio je Mali.
Kada se govori o penzijama i njihovim iznosima, moraju se praviti razlike među onima koji su uplaćivali doprinose i onima koji to nisu radili.
Mali je, odgovarajući narodnom poslaniku Narodnog pokreta Srbije Borislavu Novakoviću koji je naveo da su u najgorem položaju poljoprivredni penzioneri čiji je mesečni prosek 24.000 dinara, rekao da se ovakvim izjavama ljudi dovode u zabludu jer nisu svi plaćali doprinose za penzijsko osiguranje.
„Da. Ima penzija koje su niže, ima penzija koje su više. Ima, nažalost, i onih koji nisu uplaćivali doprinose za penzijsko osiguranje, pa penzija nije penzija, nego je više socijalna kategorija, kao što je u ovom slučaju koji vi pominjete. I vi to dobro znate, ali prosto je neverovatno da vi to zloupotrebljavate na način kao da to nikada niste čuli ili kao da nije bilo kada ste vi bili na vlasti“, rekao je Mali.
Dodao je da na rešavanju ovog problema mora da se radi i ponovio da je reč o ljudima koji nisu plaćali doprinose za penzijsko osiguranje i da je ovo način da im država pomogne, do onog stepena ili na onaj način na koji može.
„Tu morate da pravite razliku prema onima koji su sve vreme, tokom svog radnog veka, uplaćivali doprinose za penzijsko osiguranje i na takav način zaradili svoju penziju. I onda, kada govorite o različitim visinama penzije, to je bar vrlo prosta računica. Dakle broj godina radnog staža puta puta doprinosi koje ste uplaćivali. I to vam daje iznos penzije kada odete u penziju“, rekao je Mali.
Naveo je i da prosečna penzija u Srbiji sada iznosi 486 evra, a da je 2012. godine bila 202 evra.
„Ja sam danas rekao, i ponoviću opet, u junu 2012. godine na računu budžeta nije bilo ni para za isplatu penzija tog meseca. Bilo je na računu 70 miliona evra, a trebalo je 370. Dakle, to zaboravljate. Imali smo teške mere fiskalne konsolidacije, ali smo iz godine u godinu povećavali penzije a u poslednjih par godina dvocifreno u realnom iznosu, a ne u nominalnom i sa tim ćemo nastaviti“, poručio je ministar Mali.
Istakao je da će se ta desetak dana znati za koliko će se od decembra povećati penzije i plate i da će 14. septembra penzionerima biti isplaćena jednokratna pomoć.
– Polemika o manjinama i KiM; Brnabić: Poslanička grupa PSG-SDA-PDD zamenjuje teze
U Skupštini Srbije danas se, u nastavku rasprave o 59 tačaka dnevnog reda, polemisalo i o nacionalnim manjinama i Kosovu i Metohiji, a predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić rekla je poslaničkoj grupi Pokret slobodnih građana – Stranka demokratske akcije Sandžaka – Partija za demokratsko delovanje (PSG-SDA-PDD) da ne zamenjuju teze i ne šire nacionalnu mržnju.
Polemiku je pokrenula poslanica Pokreta slobodnih građana Anna Oreg koja je tvrdila da je poslanik SNS Aleksandar Mirković u parlamentu rekao da Pokret slobodnih građana nije patriotska organizacija zato što „u našem klubu sede ljudi koji nisu Srbi“ i ocenila to kao „paušalno“ i „skandalozno“.
Ona je zatražila od Mirkovića da se javno izvini.
Mirković joj je replicirao i rekao da mu ne pada na pamet da uputi izvinjenje ljudima u čijim se prostorijama, kako je naveo, „organizuje državni udar“ i „prolivanje krvi na ulicama Beograda i Srbije zarad dolaska na vlasti“.
„Da uputim izvinjenje ljudima za koje je lažna država Kosovo rešena stvar ne pada mi na pamet. Da uputim izvinjenje i da zovem patriotama one koji našu braću i sestre s one strane Drine nazivaju izdajnicima, ubicama, za koje je u Srebrenici počinjen genocid i koji Republiku Srpsku smatraju genocidnom tvorevinom ne pada mi na pamet. Da uputim izvinjenje i zovem patriotama one koji su u koaliciji sa ljudima koji Rašku oblast smatraju neodvojivim delom jedne druge države, ne pada mi na pamet“, rekao je Mirković.
Mirković je dodao da i danas stoji pri tome da u toj poslaničkoj grupi (koju, inače pored PSG-a čine i SDA Sandžaka i Partija za demokratsko delovanje), kada Srbija igra protiv BiH ili protiv Turske, polovina navija protiv Srbije.
Naveo je da mu ne pada na pamet da uputi izvinjenje onima koji, kako je naveo, za svo svoje političko delovanje, koliko god traje, nikada nisu pomenuli srpski narod na Kosovu i Metohiji, osim kada su ga napadali.
Poslanik SDA Sandžaka Ahmedin Škrilj ocenio je da je predsednica parlamenta Ana Brnabić dozvolila Mirkoviću da iznosi „jako ozbiljne optužbe“ i ocenio da je predsednica Skupštine trebalo da Mirkoviću oduzme reč i eventualno izrekne određene mere.
Brnabićeva je istakla da to o čemu je govorio Mirković nema nikakve veze sa nacionalnom pripadnošću.
„Vi niste ekskluzivni predstavnici Bošnjaka, kao što ljudi iz Vaše poslaničke grupe nisu ekskluzivni predstavnici Albanaca. Vi ovde imate mnogo drugih predstavnika Bošnjaka, imate takođe predstavnike Mađara, imate Hrvate, imate predstavnike Albanaca i ne samo kao narodne poslanike, već takođe i kao članove Vlade, i mnoge druge. Niko niko u ovoj sali njima nije uputio ništa kao kritiku na račun njihovog delovanja ili njihove nacionalnosti. Upravo suprotno“, istkla je Brnabićeva.
Ona je navela da su svi dobrodošli u Skupštinu i u Vladu Republike Srbije, zato što je Srbija, za razliku od nekih drugih država u regionu, takva zemlja – otvorena, pri tom zemlja sa najvećim brojem nacionalnih manjina u Evropi, a da u regionu postoje zemlje koje su u potpunosti etnički čiste.
„Član Vaše poslaničke grupe, bez obzira na nacionalnu pripadnost, verovatno i više članova vaše poslaničke grupe različite nacionalne pripadnosti, smatraju da je lažna Republika Kosovo država i o tome otvoreno pričaju. Mi ne mislimo da je to patriotizam i da tako time možete da se dičite patriotizmom. O tome je pričao gospodin Mirković i nemojte da zamenjujete teze“, rekla je Brnabićeva.
Pozvala je poslaničku grupu Pokret slobodnih građana – Stranka demokratske akcije Sandžaka – Partija za demokratsko delovanje da ne šire nacionalnu mržnju i netrpeljivost lažnim tezama i zamenom teza.
„Dakle, radi se o tome da vaša poslanička grupa ne poštuje teritorijalni integritet Republike Srbije i o tome je pričao gospodin Mirković, i zbog toga ga nisam prekinula, a zbog toga ste Vi zaslužili odgovor. Zato što Vi vašim lažima i zamenom teza širite nacionalnu mržnju i nacionalnu netrpeljivost“, rekla je Brnabićeva.
Dodala je da u toj poslaničkoj grupi sedi neko ko priznaje lažnu državu tzv. Kosovo kao zvaničnu državu i još traži da se dodatni deo centralne Srbije, tzv. Preševska dolina uključi u pregovore.
„Nemojte nam držati lekcije o patriotizmu“, rekla je Brnabićeva.
– Poslanička pitanja o mostu na Ibru, centrima za socijalni rad, izlivanju mazuta…
Poslanici Skupštine Srbije danas su postavljali pitanja izvršnoj vlasti, kao i svakog utorka kada je sednica u toku, a danas su se pitanja ticala bezbednosne situacije na KiM, ekološke situacije na jugu Srbije, kao i mogućnosti poboljšanja uslova za rad u centrima za socijalni rad.
Poslanik Pokreta socijalista Bojan Torbica je, govoreći o situaciji na KiM, istakao da je svako smanjenje pripadnika KFOR-a za Srbe na KiM velika opasnost i dodao da bi se time poslala poruka da je takozvano Kosovo navodno „uspešna država“ koja garantuje bezbednost svim svojim građanima, što, kako je istakao, naravno nije istina.
„To se radi sa idejom da Srbi budu toliko uplašeni i nesigurni da što pre napuste Kosovo i Metohiju. Napuštanje manastira Dečani i otvaranje mosta između Južne i Severne Mitrovice uvodi i sukobe i novi egzodus Srba. Naša država mora da uradi sve da do sukoba ne dođe, tako što neće biti otvoren most i tako što manastir Dečani neće obezbeđivati šiptarska policija, nego će ga obezbeđivati KFOR, kao i do sada“, rekao je Torbica.
On je istakao da je Pokret socijalista na to već upozoravao.
„Govorili smo i upozoravali kako je neprihvatljivo da KFOR, to jest Komanda NATO-a u Napulju jednostrano smanji broj pripadnika KFOR-a, naročito na ova dva izuzetno osetljiva mesta i da ne konsultuje o tome državne organe Srbije. Za predsednika Aleksandra Vučića znamo koliko se zalaže da reši ovo pitanje, ali interesuje me da mi premijer Macut odgovori koliko toga i šta je konkretno preduzela Vlada Republike Srbije kako bi bio rešen ovaj problem“, rekao je on.
Upitao je da li je bilo kakve konkretne aktivnosti preduzeo neko iz Vlade Republike Srbije i dodao da, ako nemamo sagovornike sa druge strane i ako su NATO i Evropska unija rešili da ostanu sponzori terorističke kvazi države, to treba da se sazna, kako bi se znalo ko odbija saradnju i razmenu informacija i ko će sutra biti odgovoran kada se na jugu Srbije desi nešto loše.
Torbica je rekao da nisu dobili odgovor na pitanje šta je učinjeno da se pomogne petorici neosnovano uhapšenih Srba koje Priština tereti za slučaj Račak i šta je na tome učinila Vlada i Kancelarija za Kosovo i Metohiju.
Poslanik Ekološkog ustanka Dragan Jonić postavio je pitanje za ministarku Saru Pavkov o, kako je tvrdio, izlivanju mazuta u Nišavu iz prostora bivše gumarske industrije Dimitrovgrad.
„Lično sam pre desetak dana bio tamo i situacija izgleda ovako: mazut se nalazi i dalje u koritu reke Niševe, svako odbija odgovornost, niko nije odgovoran, ali se zato trujemo svi, kako stanovnici Dimitrovgrada, tako i onih gradova koji se nalaze nizvodno“, rekao je Jonić i pitao ministarku Saru Pavkov da li je prilikom njene posete Dimitrovgradu obaveštena o tome šta se dešava i da li je preduzela bilo kakve mere.
Poslanik „Mi snaga naroda“ Borislav Antonijević postavio je pitanje za Ministarstvo zdravlja o menadžementu ginekološko-akušerske klinike „Narodni front“.
„Šta će preduzeti Ministarstvo zdravlja, obzirom da kompletan menadžment klinike čine profesori u penziji, od v. d. direktora, zamenika v. d. direktora do rukovodećih funkcija u Upravnom odboru i da li su provereni uslovi pod kojima ova lica obavljaju rukovodeće funkcije, kao i njihova radna sposobnost, imajući u vidu godine starosti“, rekao je on.
Pitao je takođe šta će preduzeti Ministarstvo zdravlja povodom toga što, kako tvrdi, na Klinici postoje lekari koji su u radnom odnosu na osnovu ugovora o radu, a koji se duže vreme ne pojavljuju na svom radnom mestu.
Poslanica Radničke partije Irena Živković pitala je da li postoji strategija koja bi se suštinski primenjivala u praksi i na terenu, a koja bi uredila centre za socijalni rad.
„Plate radnika Centra za socijalni rad jesu najniža cena zarade u Srbiji, rade po najnižoj ceni. Međutim, nije samo to problem, još veći problem je kadriranje, gde na jednog stručnog radnika dođe preko 1. 000 predmeta i novi radnici koji dolaze ne žele prosto da rade u takvom sistemu“, tvrdi Žiković.
Poslanik SNS-a Aleksandar Marković ponovio je svoje poslaničko pitanje koje je postavio u aprilu, a upućeno je organima Beogradskog univerziteta – kada planiraju da pokrenu proces razrešenja rektora BU Vladana Đokića, zbog toga što se, kako je naveo, isključivo bavi dnevnom politikom.
„Niko od nas nema apsolutno nikakav problem sa njegovom kandidaturom. Budi na listi, budi nosilac liste, radi šta god hoćeš, kandiduj se za šta god hoćeš. Dakle, ima pravo kao građanin i da bira i da bude biran i po Ustavu i po zakonu, ali nema pravo da od Univerziteta pravi stranačku i partijsku organizaciju i da je koristi za svoje političke ambicije. A što se tiče njegove kandidature, niti se ko mnogo uplašio, niti se ko mnogo uzbudio. Građani će u najskorije vreme imati priliku da se izjasne na izborima i da kažu šta misle i o njemu i o njegovoj politici, a ja sam duboko uveren da će se vrlo neprijatno iznenaditi rezultatima tih izbora“, rekao je Marković.
Poslanik Partije za demokratsko delovanje (PDD) Šaip Kamberi postavio je pitanje za predsednika Srbije Aleksandra Vučića kakvu poruku šalje građanima njegova nedavna poseta Bujanovcu i Preševu kada je reč o međuetničkim odnosima, tvrdeći da su se tokom skupova, u prisustvu Vučića, čule uvredljive poruke prema Albancima zato što ne govore srpski jezik.
Poslanik SVM-a Akoš Ujhelji upitao je Ministarstvo finansija na koji način će u periodu postojećeg tehničkog mandata Vlade obezbediti puni kontinuitet i nesmetanu realizaciju programa podrške mladima u kupovini prve nekretnine.
Poslanik SRCE Slobodan Cvejić pitao je Ministarstvo prosvete da li je Ministarstvo pravde dobilo pisano mišljenje ili saglasnost Ministarstva prosvete za predlog zakona kojim se razrađuje način osnivanja Univerziteta Srpske pravoslavne crkve, kao i da li je Ministarstvo prosvete dalo pisano mišljenje ili saglasnost Ministarstvu pravde za, kako je naveo, ovakvo izuzeće jednog univerziteta od obaveza utvrđenih Zakonom o visokom obrazovanju.
Poslanica Stranke slobode i pravde (SSP) Tatjana Pašić pitala je ministarku za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miliecu Đurđević Stamenkovski kojim organizacijama je dodeljen novac za projekte različitih boračkih udruženja, koji je javni interes da se novac dodeljuje ovim organizacijama i na osnovu kojih kriterijuma su dobile novac.
