Skupo smo platili formiranje ZSO, ne želimo da „kupujemo“ ono što smo već „kupili“, rekao izvršni direktor Centra za odgovorne medije Marko Matić.
Matić je rekao da je formiranje zajednice manjinskih opština nije univerzalna međunarodna obaveza, to je jasna obaveza koja jasno proističe iz međunarodnog sporazuma koji su oni potpisali.
– Nije to besplatno dato nama. Mi smo napravili ogromne ustupke da bi smo to ispunili – rekao je Matić.
Kako kaže, mi smo skupo platili formiranje ZSO. Dodaje da sada neko pokušava da se to ponovo stavi na pregovarački sto, pa da ponovo kupujemo ono što smo već jednom kupili.
– To je obaveza iz Briselskog sporazuma, i da bi ušli u ozbiljne pregovore dalje, preduslov je da se prihvate te prve obaveze – rekao je Matić.
Kako je rekao, moramo da vodimo računa o zamkama, kao na primer o sadržaju onoga što nam sada poturaju.
– Moraju da se zaštite životno važni interesi Srba – rekao je Matić.
Socijolog, prof. dr Vladimir Vuletić je, komentarišući pregovore u Briselu, rekao je da oni više nemaju smisla dok se ono što je već dogovoreno ne ispuni.
– Čitava priča oko Zajednice srpskih opština jeste da se relativizuje okvir u kojem ona treba da se pojavi, kao i njen sadržaj. Ovo je sve pokušaj da te stvari izgube smisao – rekao je Vuletić.
Kako kaže, to je politika i u tom smislu u politici morate nekada da se postavite tako da ne prihvatate da vam nameću nešto što i sami vidite kuda vodi.
– Jedina dobra stvar u tome jeste što su sada i amerikanci postaviti ZSO kao nešto što mora da se ostvari – rekao je Vuletić.
On je rekao da se sada dešava nešto što stalno visi u vazduhu, a to je tenzija između SAD i Brisela.
– Još uvek su vesti koje stižu nejasne – rekao je Vuletić.
On je podsetio da smo pre izvesnog vremena imali dogovor na pomolu, iza koga je stajala Amerika, a šta će se sada dešavati, kaže, to ćemo tek da vidimo.
– U Prištini je sinoć održan sastanak zatvoren za javnost, mislim da će sada glavno pitanje biti kakav će biti sadržaj toga – rekao je Vuletić.
Vuletić je, komentarišući zemljotres u Turskoj, rekao da je sada najvažnije da se razmišlja o živima, o onima kojima je potrebna pomoć. Dodaje da je to sada najbitnije.
– Kada je o takvim katastrofama reč, ono što ljude najviše potrese su individualizovane priče. Kada čujete čoveka koji je pobegao od rata u Tursku i sve ovo ga dočekalo – rekao je Vuletić.
Kako kaže, te prirodne katastrofe su nešto što se dešava. Dodaje da će se sigurno analizirati zašto su te zgrade tako popadale i ističe da su najteže lične priče.
– Još koji dan i potraga će biti završena i samo treba gledati kako pomoći preživelima – rekao je Vuletić.
Matić je rekao da ova tragedija podseća na tragičan zemljotres u Jerevanu 1988. Dodaje da se nada da preteruju o broju ljudi za koje pretpostavljaju da se nalaze pod ruševinama.
– U celoj ovoj katastrofi, ljudskih tragediji, imamo mnogo potresnih pojedinačnih priča. Dete koje se rodilo u tim ruševinama, simbol je života – rekao je Matić.
Kako kaže, sve je manje nade da će biti preživelih. Dodaje da su noći tamo ledene, da bude i debeli minus, pa je zato velika bitka da se smeste oni koji su preživeli.
