NOVI SAD – Četvrta Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma“ svečano je uručena istaknutom bosanskohercegovačkom i hrvatskom književniku i novinaru Miljenku Jergoviću 24. juna 2026. u Matici srpskoj u Novom Sadu. Prestižno priznanje dodeljeno je autoru za celokupni književni opus, a odluku je doneo žiri koji čine ugledni evropski pisci i kritičari: predsednica Ilma Rakuza, Laslo Marton, Karl-Markus Gaus, Vladislava Gordić Petković i Matijas Enar.
Uručujući priznanje, predsednica žirija Ilma Rakuza istakla je da Jergović spada u međunarodno najpriznatije savremene autore bivše Jugoslavije, naglašavajući da njegovo delo suštinski definišu mir, tolerancija i razumevanje. Ona se posebno osvrnula na način na koji laureat tretira bolne istorijske teme.
Jergović ne prikazuje eksplicitno nasilje i ratne strahote, brutalne pucnjave i žrtve u krvi do kolena. On na videlo iznosi zlo koje se krije u čoveku, unutar ljudske psihe, ono koje se zrcali u svakodnevnim detaljima koji iznenada zadobijaju simboličko značenje. On se uvek zalaže za čovečanstvo koje se opire kategorizovanju. Sa skepticizmom gleda na svaki oblik heroizma. Čak i na njegova obeležja: spomenike, zastave, počasti. Za njega, istoriju čine male priče – one koje otkrivaju sva kontradiktorna lica ljudskog roda.
Nakon primanja nagrade, publici se emotivnim i dubokim govorom obratio i sam Miljenko Jergović. On je podsetio na leto 2000. godine kada je u Soloturnu, u Švajcarskoj, lično upoznao Aleksandra Tišmu, gde su pred publikom vodili dijalog o pomirenju. Tom prilikom Tišma ga je pozvao da gostuje u Novom Sadu, što je ubrzo i formalizovao zvaničnim pismom Kulturnom centru Novog Sada. Jergović je naglasio da je to pismo, koje mu je uručeno dve decenije kasnije, zapravo bilo njegova prva, neosvešćena nagrada sa Tišminim imenom.
Bio je čovjek koji je druge ljude shvaćao ozbiljno. Vjerovao je da jedni za druge možemo nešto učiniti. Držao je do onog što čovjek jest, po vlastitoj odluci i vlastitom izboru, mnogo više nego do onog što mu je određeno rođenjem i podacima upisanim u rodni list. Pokušavao je učiniti nešto za druge ljude. Nije se bavio pustim i ispraznim ceremonijalima. Nije bio pripadnik stada sentimentalnih miritelja, zaljubljenih u svoju misiju. Uopće nije bio sentimentalan. Bio je ljubazno mrzovoljan. Nije se poistovjećivao sa žrtvama, nego je nastojao da ljudi ne postanu žrtve.
Na svečanosti u Novom Sadu o liku i delu nagrađenog autora govorili su i Milena Kulić ispred Matice srpske, Andrej Tišma, član žirija Laslo Marton, kao i upravnica Fondacije Bora Babić. Program je vodila moderatorka Ana Kukolj Jović.
N.V.
