Predsednik FIFA Đani Infantino suočava se sa nezapamćenom političkom i institucionalnom krizom pred izbore 2027. godine, nakon što je njegov tajni i netransparentni plan o prodaji 20 odsto udela u novoj komercijalnoj filijali FFE investitorima povezanim sa Donaldom Trampom i Džošuom Kušnerom izazvao žestoku reakciju UEFA, KONKAKAF-a i Fudbalskog saveza SAD.
Svaka vlast ima svoj Memento mori, a prvi čovek svetske kuće fudbala očigledno je zaboravio na drevno pravilo da nijedna vladavina nije večna. Ulaskom u finansijski i politički izuzetno rizičan manevar težak čak 4,2 milijarde dolara, švajcarski funkcioner je potpuno zanemario pravila transparentnosti, izazvavši revolt vodećih kontinentalnih konfederacija. Afera je dobila dramatične razmere kada je njegov dosadašnji glavni savetnik Karlos Kordeiro, bivši prvi čovek američkog fudbala, podneo neopozivu ostavku odbijajući da podrži projekat. Protivnici iz Niona i Severne Amerike u ovom trenutku poseduju jasnu pravnu polugu da pokrenu proceduru njegovog svrgavanja: prema članu 25 pravnog priručnika FIFA, dovoljno je da pisani zahtev podnese pisano 43 od 211 nacionalnih saveza (20 odsto), čime se Savet primorava na sazivanje Vanrednog kongresa u roku od tri meseca.
Pravni mehanizmi nalazu da se na takvom zasedanju, shodno članu 28 i članu 30, sudbina predsednika rešava prostom većinom glasova (50 odsto plus jedan glas). Računica opozicije izuzetno je opasna po Infantina – ujedinjeni blokovi UEFA (55 članica) i KONKAKAF (41 članica) sačinjavaju 96 glasova, pa je za magičnu cifru od 106 glasova neophodno pridobiti svega deset saveza iz Azije ili Afrike. Iako Infantino pokušava da spase svoj tron ponudom o dupliranju finansijskih sredstava iz FIFA Forward programa za manje saveze, pretnje potpunim bojkotom takmičenja i strah od pucanja svetske organizacije na dva dela stvorili su klimu u kojoj njegov reizbor u martu 2027. godine, ali i trenutni opstanak na funkciji, vise o koncu.
M.M.
