MENJAČNICE 21. VEKA STIŽU U SRBIJU?

Od početka primene Zakona o digitalnoj imovini – od juna 2021. godine, na adresu ove institucije podneto je nekoliko zahteva za davanje te dozvole, o čijem odlučivanju je postupak u toku, kažu u centralnoj banci.

Kada će onda naša zemlja dobiti prve licencirane kripto menjačnice? Još nije poznato.

„Spisak podnosioca ovih zahteva o kojima je u toku razmatranje i odlučivanje, nije javno dostupan, a u slučaju izdavanja dozvole privrednom društvu za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama, po ispunjenju svih propisanih uslova, Narodna banka Srbije obavestiće o tome javnost“, rekli su iz NBS.

Oni naglašavaju da, „počev od primene ovog zakona, nije dozvoljeno da privredno društvo obavlja ni poslove ‘kripto menjačnice’, koja inače nije, kao takva, definisana Zakonom o digitalnoj imovini, nego su definisani pružaoci usluga povezanih s digitalnom imovinom (virtuelnim valutama/digitalnim tokenima) i vrste usluga povezanih s virtuelnim valutama koje oni mogu da pružaju na osnovu dozvole nadzornog organa (Narodne banke Srbije kad su u pitanju virtuelne valute, a Komisije za hartije od vrednosti kad su u pitanju digitalni tokeni), među kojima su i usluge kupovine i prodaje, odnosno zamene digitalne imovine, koje se mogu pružati i preko kriptomata, u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim propisima.

Napominju i da Zakonom o digitalnoj imovini nije propisana „privremena“ dozvola za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom, te stoga nijedno privredno društvo ne može da ima bilo kakvu privremenu dozvolu.

Šta uopšte dobijanje licence znači za korisnika kripto menjačnice?

„Iz ugla korisnika se ne menja mnogo toga zapravo. Možda postojanje licence uliva malo veću sigurnost korisnicima usluga povezanih sa digitalnom imovinom, ali sam način izvršavanja usluge, kao i uslovi, barem kad smo mi u pitanju, ne menjaju se previše“, poručuje za naš portal osnivač kriptomenjačnice ECD, Aleksandar Matanović i dodaje da, budući da se više ne može raditi bez dozvole – i njegova firma je aplicirala za istu, jer je to bio uslov da nastave sa poslovanjem.

Stav centralne banke, pak, jeste da poslovanje s licencom NBS donosi poslovanje pružaocima usluga u vezi s virtuelnim valutama u skladu sa zakonom, a korisnicima nešto veća prava prema tim pružaocima u odnosu na ona koja su imali do sada, iako i dalje niko ne garantuje za ulaganja u virtuelne valute (ne samo država i Narodna banka Srbije, već ni pružalac usluga).

„Korisnici moraju biti svesni da njihova ulaganja mogu u nekom trenutku i da propadnu zbog izuzetne volatilnosti kretanja vrednosti virtuelnih valuta ili iz drugih razloga, i da će u toj situaciji oni biti u celini ti koji snose gubitke“, upozoravaju.

Desetak lica obustavilo pružanje usluga

Narodnoj banci Srbije dato je ovlašćenje da može da kontroliše neovlašćeno pružanje usluga na tržištu (bez licence) nakon početka primene pomenutog novog zakona. U skladu s tim, ona je izvršila provere kod pravnih i fizičkih lica za koje je postojala sumnja da se neovlašćeno bave pružanjem usluga povezanih s virtuelnim valutama, a da nisu Narodnoj banci Srbije podneli zahtev za davanje dozvole.

„Nakon izvršenih provera, desetak pravnih i fizičkih lica obustavilo je neovlašćeno pružanje usluga i dostavilo Narodnoj banci Srbije dokaze o tome. Narodna banka Srbije kontinuirano prati aktivnosti na tržištu virtuelnih valuta i u slučaju bilo kakve sumnje na neovlašćeno pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama – preduzima mere iz svoje nadležnosti, uključujući novčano kažnjavanje pravnog lica i odgovornog lica, odnosno fizičkog lica koje neovlašćeno pruža te usluge i mogućnost da se pokrene postupak prinudne likvidacije te kompanije, odnosno brisanje pravnog lica i preduzetnika iz registra“, navode u NBS.

Zakonom o digitalnoj imovini utvrđene su, pre svega, administrativne sankcije (mere i novčane kazne) za pružaoce usluga povezanih s digitalnom imovinom, izdavaoce digitalne imovine i druge subjekte nadzora, koje se izriču ako se u postupku nadzora utvrde nedostaci ili nepravilnosti u poslovanju subjekta nadzora, odnosno ako se utvrdi da je taj subjekt nadzora postupio suprotno tom zakonu ili propisima donetim na osnovu tog zakona. Utvrđene su i administrativne sankcije za lica koja neovlašćeno (bez dozvole nadzornog organa) pružaju usluge povezane s digitalnom imovinom. Takođe, propisana su krivična dela u slučaju zloupotreba na tržištu digitalne imovine, uz krivična dela koja su već propisana Krivičnim zakonikom (na primer, pranje novca i prevara).

„Zakon ne promoviše ulaganje u virtuelne valute“

„Posebno ukazujemo na to da Zakon o digitalnoj imovini nema za cilj promovisanje ulaganja u virtuelne valute, nego isključivo uređenje oblasti koja je znatno šira od virtuelnih valuta i koja do sada nije bila pravno uređena, a sve to radi uspostavljanja pravne predvidljivosti i sigurnosti i radi sprečavanja zloupotreba. Zakon o digitalnoj imovini je usaglašen sa svim međunarodnim standardima koji nalažu da svaki pružalac usluga povezanih s virtuelnim valutama mora da bude licenciran, odnosno registrovan, što je naročito važno iz ugla sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma“, kažu u Narodnoj banci.

Uprkos institucionalnom okviru kojim se stvaraju pretpostavke za regularno pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom pod određenim i kontrolisanim uslovima i uređuju druga navedena pitanja, Narodna banka Srbije je ukazivala na rizike ulaganja u virtuelne valute i poslovanju s virtuelnim valutama još od 2014. godine i do danas nije izmenila svoj stav.

„Naime, Narodna banka Srbije konstantno ukazuje da građani prilikom ulaganja sredstava u kupovinu bitkoina ili drugih virtuelnih valuta treba da budu oprezni i svesni da to čine na sopstvenu odgovornost i da samostalno snose finansijske rizike koji proističu iz tih aktivnosti. Bitkoin i druge virtuelne valute nisu zakonsko sredstvo plaćanja i ni Republika Srbija, niti Narodna banka Srbije (nadležna za pitanja virtuelnih valuta) ili Komisija za hartije od vrednosti (nadležna za pitanja digitalnih tokena), ne snose odgovornost za bilo koju štetu ili gubitke koje budu imali imaoci virtuelnih valuta ili drugih oblika digitalne imovine, a te gubitke ne snosi ni pružalac usluge, već isključivo korisnik digitalne imovine“, zaključuju u centralnoj banci.