BRISEL – Nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) izjavio je, nakon završetka zasedanja Evropskog saveta u Briselu, da Ukrajina pod apsolutno nikakvim okolnostima ne može da postane punopravna članica Evropske unije dokle god se nalazi u ratnom stanju. Kao kompromisno rešenje i prelaznu fazu na dugom putu ka punopravnom članstvu, Merc je zvanično predložio uvođenje statusa „pridružene članice“, što predstavlja jasan diplomatski manevar Berlina u jeku briselskih debata o proširenju.
Nemačka inicijativa stiže neposredno nakon što je zvanična Budimpešta, na čelu sa premijerom Peterom Mađarom, uspešno izbrisala odrednicu o „ubrzanom prijemu“ Kijeva iz završne deklaracije samita.
Obrazlažući svoj model pridruženog članstva za Ukrajinu, nemački kancelar je naglasio da ovakav pravni mehanizam ima ogromnu prednost jer ne zahteva komplikovane i dugotrajne izmene osnivačkih ugovora Evropske unije, prenosi ukrajinski nacionalni servis Ukrinform. „Pridruženo članstvo je potpuno moguće sprovesti bez ikakvih izmena ugovora, a za to u evropskoj istoriji već postoje jasni pravni presedani“, podsetio je Merc. On je povukao istorijsku paralelu, navodeći da je nakon ujedinjenja Nemačke za političke predstavnike bivše Istočne Nemačke (DDR) privremeno uveden status posmatrača u Evropskom parlamentu, koji im je omogućavao prisustvo, ali bez prava glasa i odlučivanja.
Zapadni Balkan ostaje u regularnoj traci, za Kijev posebna pravila
Merc je pred novinarima u Briselu eksplicitno naglasio da se trenutna situacija u kojoj se nalazi Ukrajina suštinski i dramatično razlikuje od pozicije zemalja Zapadnog Balkana, koje kroz regularne reforme i klastere teže punopravnom članstvu. „Zemlja kao što je Ukrajina, koja se nalazi u ratnom stanju, pravno i bezbednosno ne može da postane članica Evropske unije. Međutim, ona bi mogla da postane pridružena članica, a tek kasnije, kada nastupi mir, i njena punopravna članica“, zaključio je nemački lider. Ovakav stav Berlina jasno pokazuje da vodeće evropske sile, u senci novih geopolitičkih prestrojavanja u 2026. godini, pokušavaju da pronađu formulu koja će zadovoljiti evropsku javnost i zaustaviti uplitanje Brisela u direktne ratne sukobe, istovremeno nudeći Kijevu samo formalnu, ali suštinski ograničenu stolicu u evropskim institucijama.
M. D.
