Zvuči neverovatno, ali Mesec nije geološki „završen”. I dalje se polako skuplja – i to ostavlja tragove u vidu pukotina, grebena i sitnih „ožiljaka” na površini. Najnovija analiza je identifikovala više od hiljadu ranije neprepoznatih tektonskih grebena u tamnim ravnicama Meseca, što je važan trag: tamo gde se tlo lomi, tamo se i trese.
Ovakve strukture su među najmlađim oblicima reljefa na Mesecu. Nastaju jer se unutrašnjost hladi, zapremina opada, a kora mora negde da „popusti”. Na Zemlji bi to pratila tektonika ploča, vulkani i erozija; na Mesecu – tišina, ali sa povremenim potresima. NASA je još tokom misija Apolo registrovala mesečeve potrese, a deo njih se vezivao baš za lomljenje kore.
Zašto je ovo sada bitno? Zato što se naredne misije, roboti i ljudi, planiraju na konkretnim tačkama, sa konkretnim rokovima. Ako znate gde su mladi grebeni i koje zone liče na „sveže” raseline, možete pametnije da birate lokacije za sletanje, staništa i instrumente. U prevodu: nije svejedno da li pravite bazu na terenu koji je geološki mirniji ili na mestu gde se kora i dalje napinje.
Za laike, najbolja slika je ova: zamislite voćku koja se suši. Kako gubi vlagu, kora se bora i puca. Mesec radi nešto slično, samo u skali miliona godina – i sa pukotinama koje su danas naš „plan grada” za razumevanje šta se dole dešava.
S.B.
