Jedna od najpoznatijih grobnica antičke Anatolije gotovo sedam decenija nosi ime kralja Mide, čoveka kojeg je legenda pretvorila u vladara čiji dodir sve pretvara u zlato. Ipak, stručnjaci naglašavaju da ogromni tumul u Gordionu kod današnje Ankare najverovatnije nije sagrađen za Midu, već za njegovog oca Gordiju. Reč je o monumentalnom humku visokom oko 53 metra i širokom približno 300 metara, unutar kojeg se nalazi izuzetno očuvana drvena grobna komora stara skoro 3.200 godina. Hürriyet Daily News je 11. avgusta u 8.30 časova objavio novi pregled dokaza prema kojima je Mida verovatno podigao spomenik posle smrti svog oca, dok je popularno ime „Midasov tumul“ opstalo jednostavno zato što je sin kroz antičke legende postao mnogo poznatiji od čoveka koji je u njemu zaista sahranjen.
Grobnica je otvorena još 1957. godine, kada su turski i američki arheolozi kroz humku prokopali tunel dug približno 82 metra. U samoj komori zatekli su skelet odraslog muškarca, drvene predmete, tekstil i izuzetno bogatu zbirku metalnih artefakata. Među njima je čak 99 fibula – bronzanih kopči koje su služile za pričvršćivanje odeće i predstavljaju jedan od prepoznatljivih proizvoda frigijske metalurgije. Komora meri oko 6,15 sa 5,15 metara i napravljena je od ogromnih trupaca kleke koji su, zahvaljujući uslovima unutar tumula, opstali skoro netaknuti više od tri milenijuma. Godovi drveta omogućili su precizno datiranje i pokazali da je građevina starija od perioda u kojem bi legendarni Mida verovatno bio sahranjen, što snažno podržava identifikaciju sa njegovim prethodnikom.
Ime Gordije takođe je duboko ušlo u evropsku kulturu zahvaljujući legendi o Gordijevom čvoru. Prema priči, u Gordionu je postojao toliko komplikovan čvor da će čovek koji ga razmrsi postati gospodar Azije. Aleksandar Veliki je navodno problem rešio mačem. Istorijski Gordije i detalji legende teško se mogu potpuno odvojiti, ali arheologija pokazuje da je Gordion zaista bio izuzetno bogat i moćan centar Frigije. U okolini se nalazi oko 90 tumula, dok je na širem području Polatlija registrovano približno 130 takvih humki. Njihova veličina pokazuje da sahrane elite nisu bile privatni događaji, već demonstracija političke moći. Za izgradnju Midasovog tumula bilo je potrebno premestiti ogromne količine zemlje i kamena i organizovati veliki broj radnika.
Najzanimljiviji deo priče jeste način na koji popularna istorija može da nadjača arheološke činjenice. Još prilikom iskopavanja 1957. novine su pisale da je pronađena grobnica Gordija, ali se Midasovo ime toliko snažno vezalo za lokalitet da ga je javnost nastavila koristiti. Čak i kada vodiči danas posetiocima objasne da u komori verovatno leži otac, spomenik ostaje „Midasova grobnica“. To mu ne umanjuje vrednost – naprotiv, vraća pažnju na stvarnog vladara koji je kroz slavu svog sina gotovo nestao iz priče. Grobnica poznata po kralju koji možda nikada nije bio u njoj tako postaje odličan primer koliko se arheologija i legenda mogu preplitati, ali i koliko jedno precizno datirano parče drveta ponekad može biti pouzdanije od tri hiljade godina popularnog pripovedanja.
S.B.
