Kada se govori o klimatskim promenama, javnost obično zamišlja velike organizme i očigledne posledice: koralne grebene, ribe, oluje, obale. Ali okean često prvo menja raspoloženje u svetu koji je oku nevidljiv. Reč je o mikrobima koji upravljaju ključnim hemijskim procesima. Novo istraživanje pokazalo je da Nitrosopumilus maritimus, važan morski mikroorganizam uključen u ciklus azota, može da se prilagodi toplijim i gvožđem siromašnijim uslovima efikasnijim korišćenjem tog metala. ScienceDaily je ovu vest objavio juče, uz ocenu da bi takva prilagodljivost mogla da ublaži deo poremećaja u produktivnosti okeana.
To, naravno, ne znači da je more “bezbedno” od zagrevanja. Naprotiv, poenta je složenija i zanimljivija. Ekosistemi ne reaguju mehanički i jednolinijski. Poneki mikrobi umeju da pokažu neočekivanu otpornost, čime menjaju i naše modele budućih promena. Baš zato su ovakvi nalazi dragoceni. Nauka o klimi ne sastoji se samo od katastrofičnih scenarija, već i od sve preciznijeg razumevanja ko u promenjenim uslovima posustaje, a ko pronalazi način da opstane.
Za ljude na kopnu ova priča može delovati daleko, ali posledice nisu apstraktne. Ciklus azota stoji iza produktivnosti mora, a produktivnost mora utiče na čitave lance ishrane i na hemijsku ravnotežu okeana. U tom smislu, sudbina jednog mikroba ima šire značenje nego što mu veličina dopušta. Vest od 11. marta zato ne govori da je problem rešen, već da je more i dalje sposobno da iznenadi naučnike, ponekad i otpornošću tamo gde su očekivali slabost.
S.B.
