ZAGREB — Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je u svom javnom nastupu da je Srbija u protekloj deceniji ostvarila isti ili čak blago viši prosečni godišnji privredni rast od Hrvatske, i to bez značajnije pomoći iz evropskih fondova.
Milanović je na svečanoj ceremoniji povodom obeležavanja Dana Fakulteta političkih znanosti (FPZG) u Zagrebu istakao da je zvanični Beograd pod vodstvom predsednika Aleksandra Vučića ostvario zapažene ekonomske rezultate.
Hrvatski predsednik je naglasio da je Srbija rasla brže i efikasnije, uprkos izostanku masivnih finansijskih injekcija iz EU fondova koje su Zagrebu bile na raspolaganju kroz vanredne pakete pomoći.
„Analiza privrednog rasta, evropski fondovi i poruke iz Zagreba“
Izveštaj o uporednoj ekonomskoj analizi koju je izneo hrvatski predsednik donosi sledeće ključne detalje:
Poređenje rasta u protekloj deceniji: Milanović je naveo da je Hrvatska u poslednjih desetak godina zabeležila prosečan godišnji rast od oko 2,5 odsto, dok je Srbija ostvarila isti ili za jednu decimalu viši prosečni godišnji rast.
Uticaj evropskog novca: Posebno je naglašeno da je hrvatski rast postignut uz korišćenje svih vanrednih fondova povučenih zbog zemljotresa, poplava i pandemije, dok je Srbija beležila napredak bez značajnijih sredstava iz Brisela, uz oslanjanje na druge investicione pravce.
Uloga predsednika Srbije: Hrvatski predsednik se osvrnuo na rezultate zvaničnog Beograda, ističući da je u posmatranom periodu pod vođstvom Aleksandra Vučića privreda ostvarila izuzetnu dinamiku bez finansijske zaleđine kakvu ima EU.
Geopolitička i ekonomska orijentacija: Milanović je podvukao da cilj ovakvih poređenja nije „sastavljanje tužbalica“, već sagledavanje realnih parametara koji moraju poslužiti donosiocima odluka za buduće strateške korake.
Ova analiza ekonomskih kretanja u regionu izazvala je veliku pažnju stručne i najšire javnosti obe države.
M. D.
