Pompeja već dugo nije samo mesto katastrofe, već i mesto iznenađujuće intime. Svaki novi nalaz kao da skine još jedan sloj sa slike svakodnevnog života rimskog sveta. Jučerašnji tekst u Smithsonianu posebno je zanimljiv zato što ne govori o zidu, telu ili fresci, nego o mirisu. I to onom koji je pre skoro dve hiljade godina izgoreo u kućnom ritualu, a zatim ostavio trag dovoljno postojan da ga savremena nauka konačno preciznije prepozna.
Reč je o pepeljastom ostatku iz kadionice pronađene osamdesetih godina u Boskorealeu, severno od Pompeje. Nova analiza, objavljena u časopisu Antiquity, pokazala je da je u pitanju smola koja je verovatno poticala iz podsaharske Afrike ili azijske prašume. Drugim rečima, miris koji je izgoreo pred rimskim božanstvima nije bio samo lokalna biljka iz bašte, nego deo trgovačke mreže koja je povezivala daleke regione sa domaćim obredom.
To otkriće menja ton priče o antičkom svetu. Rim više ne izgleda samo kao imperija puteva, vojski i zakona, nego i kao prostor u kome su globalne veze ulazile pravo u kuću, na oltar, u ritual. Jedna smola iz dalekih krajeva sveta postajala je deo privatne pobožnosti, mirisa doma i odnosa prema božanskom. U tome ima nečeg vrlo modernog: i danas čovek lako u stan unese predmet, ukus ili miris sa drugog kontinenta, a da o toj putanji jedva i razmišlja.
Možda baš zato ovakvi nalazi toliko privlače. Oni antički svet ne čine samo starijim, nego i sličnijim nama. Ispostavlja se da globalizacija nije počela sa internetom ni kontejnerskim brodovima, već mnogo ranije — tiše, sporije, ali dovoljno duboko da jedan trag izgorele smole preživi vekove i ispriča priču o svetu koji je već bio mnogo širi nego što volimo da mislimo.
S.B.
