Postoje mirisi koji nas vrate brže od fotografije. Miris letnje kiše, starog ormara, kolača iz detinjstva, mora, knjige, bolnice ili parfema može za sekundu otvoriti scenu za koju smo mislili da je zaboravljena. Nauka sada sve više ispituje zašto je veza između mirisa i pamćenja toliko jaka.
Popular Mechanics je objavio tekst o istraživanjima koja ukazuju da mirisi mogu pojačati pamćenje i probuditi dublje tragove sećanja. Razlog je u posebnoj vezi čula mirisa sa delovima mozga koji učestvuju u emocijama i memoriji.
Ova tema je lepa jer je svako može odmah razumeti. Nije potrebno laboratorijsko znanje da bi čovek znao da miris ima čudnu moć. Ponekad ne možemo da objasnimo zašto nas neki miris rastuži, razneži ili vrati u određenu ulicu, ali telo reaguje pre reči.
Kod nas se mirisi često vezuju za dom i običaje: pečena paprika, svež hleb, lipa, dunja na ormaru, tamjan, kafa, kiša na prašnjavom asfaltu. To nisu samo prijatni detalji, nego lične arhive. Svaka porodica ima svoje mirisne šifre.
Zanimljivo je što se miris sve više koristi i u wellnessu, terapiji, dizajnu prostora i marketingu. Hoteli, prodavnice i restorani odavno znaju da miris može napraviti atmosferu koju oko ne ume samo da proizvede.
Naravno, miris nije magični lek za pamćenje. Ali može biti alat za pažnju, opuštanje i prisećanje. Ponekad je dovoljno otvoriti teglu začina, prošetati kroz pijacu ili ući u staru kuću da se u glavi upali nešto što je dugo ćutalo.
S.B.
