Spanać, bademi i slatki krompir smatraju se hranljivim namirnicama, ali prirodno sadrže oksalate, jedinjenja koja bi kod nekih osoba sa Kronovom bolešću ili ulceroznim kolitisom mogla da doprinesu zapaljenju creva. Novo istraživanje pokazuje da problem možda nije samo u količini oksalata u ishrani, već u promenjenom načinu na koji ih obolela creva obrađuju.
Oksalati se nalaze u gotovo svim biljnim namirnicama, u različitim koncentracijama. U zdravom digestivnom sistemu veliki deo prolazi kroz creva i izbacuje se stolicom, dok manji deo može biti apsorbovan. Poznati su i po tome što kod predisponiranih osoba mogu doprineti nastanku određenih vrsta kamena u bubregu.
Istraživači Medicinskog fakulteta Univerziteta Severne Karoline proučavali su aktivnost gena, koncentraciju oksalata u stolici i obrasce ishrane osoba sa inflamatornim bolestima creva i zdravih ispitanika. Dodatna ispitivanja obavljena su na ćelijskim kulturama i životinjskim modelima.
Kod obolelih je primećena niža aktivnost dva transportna proteina, SLC26A2 i SLC26A3, koji učestvuju u kretanju oksalata kroz crevnu sluzokožu. Što je zapaljenje tkiva bilo izraženije, aktivnost ovih transportera uglavnom je bila niža.
Kada transport ne funkcioniše pravilno, više oksalata ostaje u unutrašnjosti creva. Prema novim rezultatima, takvo nakupljanje može dodatno da podstakne imunske ćelije i pogorša već postojeće zapaljenje. Tako nastaje potencijalni začarani krug: bolest slabi obradu oksalata, a povećana količina oksalata dodatno pojačava bolest.
Posebno zanimljiv rezultat dobijen je kod osoba sa Kronovom bolešću. One su u stolici imale više oksalata od zdravih učesnika iako su dve grupe unosile slične količine biljne hrane. Ishrana je proveravana klasičnim upitnicima, ali i analizom biljnih DNK tragova u stolici, čime je smanjena mogućnost pogrešnog sećanja učesnika.
U eksperimentu na miševima oksalat je pogoršao nekoliko oblika kolitisa. Životinje koje su dobijale dodatni oksalat uz supstancu koja izaziva zapaljenje imale su znatno lošije preživljavanje. Kod genetski osetljivih miševa bolest se pojavila ranije i bila je ozbiljnija.
Oksalat je u laboratorijskim uslovima pojačao i reakciju makrofaga i dendritskih ćelija, važnih delova imunskog sistema creva. Rezultati su objavljeni u stručnom časopisu „Cellular and Molecular Gastroenterology and Hepatology“.
Nalaz ne znači da svi ljudi sa inflamatornim bolestima creva treba da izbace spanać, orašaste plodove ili drugo povrće. Takve namirnice obezbeđuju vlakna, vitamine i druge korisne materije. Nepotrebno stroga dijeta može dovesti do manjka hranljivih sastojaka, gubitka telesne mase i još manje raznovrsnog crevnog mikrobioma.
Potrebna su klinička ispitivanja koja će pokazati da li ishrana sa manje oksalata zaista smanjuje simptome kod određene grupe pacijenata. Moguće je i da bi se efekat mogao ublažiti promenom mikrobioma, jer pojedine bakterije razgrađuju oksalate pre nego što izazovu problem.
Najvažnija poruka jeste da ista hrana ne mora delovati jednako u zdravom i obolelom organizmu. Namirnica može biti korisna u opštoj populaciji, ali zahtevati drugačiji pristup kada crevna sluzokoža izgubi sposobnost da pravilno obrađuje neki njen sastojak.
S.B.
