Ose su tokom leta obično toliko prisutne da ih mnogi doživljavaju kao smetnju za stolom, u bašti ili na izletu. Ovogodišnja slika u Velikoj Britaniji bila je drugačija: građani, prirodnjaci i stručnjaci za insekte prijavili su znatno manje osa, dok su pojedine pronađene jedinke bile neuobičajeno sitne.
Smanjen broj ne mora automatski da znači dugoročni slom populacije. Broj društvenih osa prirodno se snažno menja iz godine u godinu, u zavisnosti od uspeha prezimelih matica, prolećnih temperatura, količine hrane i vremenskih prilika tokom razvoja kolonija.
Ipak, stručnjaci smatraju da je kombinacija vremenskih uslova mogla biti posebno nepovoljna. Nagla smena hladnih perioda, visokih temperatura, suše i toplotnih talasa remeti trenutak kada matice osnivaju gnezda. Ako u kritičnoj fazi nema dovoljno insekata kojima hrane larve, kolonija ostaje mala ili potpuno propada.
O neobičnom padu izvestio je naučni portal ScienceDaily, pozivajući se na britanske biologe i organizacije koje prate insekte. Posebnu pažnju privukla je veličina preostalih jedinki, jer sitnije ose mogu ukazivati na nedovoljnu količinu hrane tokom razvoja.
Odrasle ose se uglavnom hrane šećerima iz nektara, zrelog voća i drugih izvora, dok larvama donose proteinsku hranu, pre svega druge insekte. Ako vrućina i suša smanje broj plena, radilice ne mogu da obezbede dovoljno proteina za potomstvo.
Iako ih ljudi često smatraju isključivo napasnicima, ose imaju važnu ekološku ulogu. Love gusenice, muve i druge insekte, uključujući vrste koje oštećuju poljoprivredne useve. Posećuju i cvetove, pa učestvuju u oprašivanju, mada se o njihovom doprinosu govori mnogo manje nego o ulozi pčela.
Nestanak osa može zato izazvati promene koje nisu odmah vidljive. Veći broj njihovog plena može uticati na biljke i poljoprivredu, dok životinje koje se hrane osama gube jedan deo jelovnika. Prirodni sistemi zavise od mreže odnosa, a ne samo od nekoliko popularnih vrsta.
Na populaciju utiče i način održavanja prostora. Uklanjanje starih stabala, zatvaranje pukotina, intenzivna upotreba insekticida i nestanak raznovrsnog bilja smanjuju broj mesta za gnezda i izvora hrane. Klimatski ekstremi tada deluju na populaciju koja je već pod pritiskom.
Za pouzdan zaključak potrebni su standardizovani podaci sa velikog broja lokacija. Utisak da osa nema može biti pojačan promenom vremena u kojem ljudi borave napolju ili lokalnim razlikama. Zbog toga istraživači koriste prijave građana, zamke, broj aktivnih gnezda i dugoročna poređenja.
Ako se populacija naredne godine vrati, ovogodišnji pad mogao bi ostati primer velike prirodne oscilacije. Ako se niz slabih sezona nastavi, to bi bio ozbiljniji signal da se ose teško prilagođavaju sve češćim ekstremima.
Njihov nedostatak nekome može delovati kao prijatna vest tokom ručka na otvorenom. Ekološki gledano, međutim, tiši sto može biti upozorenje. Čak i insekt koji izaziva nelagodu ima svoje mesto u prirodi, a njegovo iznenadno odsustvo zaslužuje isto toliko pažnje kao nestanak mnogo omiljenijih životinja.
S.B.
