U Južnoj Australiji potvrđen je prvi poznati smrtni slučaj ugroženog australijskog morskog lava povezan sa virusom ptičjeg gripa H5. Životinja je pronađena na ostrvu Kengur, a slučaj je izazvao zabrinutost jer se vrsta već godinama suočava sa padom brojnosti i nizom drugih pritisaka.
Morski lav se prethodno oporavljao od napada ajkule, što je moglo da oslabi njegov organizam. Laboratorijska ispitivanja potvrdila su prisustvo virusa, ali stručnjaci nastavljaju da analiziraju koliko je infekcija neposredno doprinela smrti u odnosu na raniju povredu i opšte stanje životinje.
Australijski morski lav živi samo duž južne i zapadne obale kontinenta. Preostalo je manje od 10.000 jedinki, a oko 85 odsto populacije nalazi se u Južnoj Australiji. Procenjuje se da brojnost opada približno dva odsto godišnje.
U zalivu Seal Bay na ostrvu Kengur živi kolonija od oko 800 morskih lavova. Zbog potvrđenog slučaja pojačano je posmatranje životinja, beleženje neuobičajenog ponašanja i testiranje uginulih jedinki. Posebno se prati pojava neuroloških simptoma, otežanog disanja, dezorijentacije i nagle slabosti.
Britanski list „The Guardian“ preneo je upozorenja australijskih stručnjaka da virus H5 može imati ozbiljne posledice kada uđe u gusto okupljene kolonije morskih sisara. Slični talasi infekcije u Južnoj Americi i drugim delovima sveta izazvali su veliki broj uginuća foka i morskih lavova.
Ptičji grip prvenstveno cirkuliše među pticama, ali pojedini sojevi mogu da pređu na sisare. Morski lavovi mogu doći u kontakt sa zaraženim pticama, njihovim izmetom ili leševima na obali. Virus se kod nekih populacija možda prenosi i između samih sisara, mada se obim takvog prenosa i dalje istražuje.
Za ugroženu vrstu nije važan samo broj uginulih životinja. Australijski morski lavovi razmnožavaju se sporije od mnogih drugih perajara. Ženke imaju dugo razdoblje između mladunaca, pa populacija ne može brzo da nadoknadi veliki gubitak odraslih jedinki.
Vrsta je već pogođena zaplitanjem u ribarske mreže, gubitkom plena, zagađenjem i uznemiravanjem kolonija. Nova zarazna bolest može delovati zajedno sa tim problemima, posebno ako su životinje pothranjene ili povređene.
Trenutno ne postoji široko dostupna vakcina protiv H5 namenjena ovim morskim sisarima. Ipak, iskustva sa eksperimentalnom zaštitom ugroženih havajskih medvedica pokazuju da bi ciljano vakcinisanje moglo postati jedna od mogućnosti. Australijske vlasti najavile su spremnost za uključivanje u odgovarajuća ispitivanja ukoliko stručnjaci procene da je to bezbedno i potrebno.
Posetiocima kolonija savetuje se da ne prilaze bolesnim ili uginulim životinjama i da ih ne dodiruju. Kućne ljubimce takođe treba držati podalje, a pronalazak prijaviti nadležnim službama. Takve mere štite i ljude i životinje, ali i sprečavaju slučajno širenje materijala sa jedne plaže na drugu.
Jedan potvrđeni slučaj još ne znači da će epidemija zahvatiti čitavu populaciju. Ipak, kod vrste sa manje od 10.000 jedinki rano otkrivanje može biti presudno. Australijski morski lav dobio je novog neprijatelja upravo u trenutku kada nema mnogo prostora za dodatne gubitke.
S.B.
