U magičnom svetu fudbala, gde se legende pišu neumoljivim brojkama, ponekad se pojavi priča toliko filmska i nestvarna da u senu baci svaku taktičku zamisao i ostavi planetu bez daha pred scenariom koji je mogla da režira samo čista sudbina.
Da se fudbalska magija prenosi genetikom ili prostim dodirom, Bendžamin Aguero – sin Kuna, kum Mesija i unuk Maradone – danas bi verovatno bio kralj ove igre. Ali fudbalski bogovi imaju drugačije planove. Pre skoro dve decenije, stidljivi 20-godišnjak iz Rosarija, koji je tek počinjao da gradi status fudbalskog Zevsa, uzeo je u naručje tromesečnu bebu za potrebe UNICEF-ove humanitarne akcije. Fotograf Đoan Monfort morao je da donese plastičnu kadicu svoje ćerke, gumenu patkicu i sapun kako bi opustio mladog Lea, koji je u trening centru Barselone bio veći introvert od dece koju je snimao. Niko tada, te daleke 2007. godine, nije mogao da pretpostavi da je ta tamnoputa beba zapravo Lamin Jamal. Pelcer magije nije prešao na kuma Bendžamina, već na tog malog imigranta, sina Šejle iz Ekvatorijalne Gvineje i Munira iz Maroka, koji su na periferiji Barselone, u siromašnoj i stigmatizovanoj Rokafondi, molerajem i fizikalisanje krčili put za bolji život svoje dece.
Brak roditelja nije potrajao, ali Jamalov talenat jeste. Sa samo sedam godina preuzela ga je La Masija, ista ona akademija u koju je Mesi ušetao kao 13-godišnjak. Sudbina ih je potom razdvojila – Mesi je otišao da osvaja svet, a Jamal da uči fudbalsku abecedu. Skoro dvadeset godina kasnije, putevi im se ukrštaju na najuzvišenijem mestu: u finalu Svetskog prvenstva u Njujorku. Jamal, koji golove slavi praveći broj 304 (poštanski broj Rokafonde), danas ima 19 godina i lider je Španije, dok Mesi u svojoj četrdesetoj igra kao mladić, vodeći Argentinu ka odbrani trona. „Ta fotografija je luda. Slikao sam se sa njim dok je bio beba, a sada igramo jedan protiv drugog za titulu prvaka sveta“, priznao je Mesi, pokazujući strahopoštovanje prema nasledniku. Ceo svet čeka nedelju, sudar dve svemirske levice i trenutak kada publika skače na noge pri samom prijemu lopte. Jamalov otac je duhovito primetio da je možda Lamin krstio Lea, a sam Jamal poručuje da ne želi poređenja, već sopstveni put. On u nedelju ne želi da mu štafeta bude predata – on želi da je otme.
M.M.
