ĐANFILIPO MATERACI MEĐU ORLIĆIMA: Želim da postanem Srbin sto odsto i dajem golove za našu reprezentaciju

Pred prvo okupljanje kadetske selekcije i prijateljsku utakmicu protiv Slovenije, mladi ofanzivni igrač Lacija govorio je o emocijama zbog dolaska u Srbiju, porodičnim korenima, ambicijama, uzorima i želji da što pre postane deo sistema i kulture nacionalnog tima.

Đanfilipo, dobrodošao u Sportski centar Fudbalskog saveza Srbije.
– Hvala, hvala.

Upravo si prošao kroz ’Hodnik rekordera’. Kako si se osetio okružen vedetama srpske reprezentacije?
– Video sam hodnik i slike su ostavile snažan utisak na mene. Nadam se da ću jednog dana i ja da zaslužim da budem na tom mestu. Takođe se nadam da ću brzo naučiti jezik i da ćemo ove intervjue moći da radimo na srpskom.

Kada si dobio potvrdu da ćeš moći da igraš za Srbiju, koja je bila prva emocija koju si osetio?
– Kada sam dobio poziv, sigurno da sam bio uzbuđen i mnogo srećan. Srbija spada u red velikih reprezentacija i sama pomisao da bih mogao da igram u srpskom dresu čini me izuzetno srećnim.

Koliki su uticaj na tvoju odluku da svoju budućnost vežeš za reprezentaciju Srbije imali tvoja majka, porodica i tvoji beogradski koreni?
– Uticali su mnogo. Moja mama, baka, prabaka… svi su mi pričali najlepše o Srbiji, učile me jezik, pesme, tradiciju. Često smo dolazili u Beograd i sigurno da je to mnogo uticalo na moju odluku.

Kako je izgledao taj prvi kontakt i kada si shvatio da zaista postoji mogućnost da igraš za Srbiju?
– Ljudi iz Saveza su zvali mog oca, ja nisam ništa znao o tome. Oni su razgovarali sa tatom i rekli mu da postoji interesovanje Srbije. Kada mi je tata preneo detalje razgovora, bio sam presrećan. Obavestio sam svoje drugove i proslavili smo lepu vest.

Koliko je Srbija prisutna u vašem porodičnom životu i šta za tebe lično znači da predstavljaš zemlju iz koje potiču majčini koreni?
– U mojoj porodici se puno priča o Srbiji, o srpskoj tradiciji i istoriji. Mogućnost da predstavljam Srbiju izaziva posebnu emociju, mnogo lep zadatak. Želja mi je da postanem Srbin 100%, tako da se neki ljudi koji su govorili da nisam Srbin, brzo predomisle.

Da li planiraš da unaprediš znanje srpskog jezika i koliko ti je važno da se što pre uklopiš u grupu i okruženje reprezentacije?
– Apsolutno. Spreman sam da krenem i na časove srpskog ako bude potrebe. Mnogo je važno da se što pre prilagodim novoj sredini, da se integrišem i budem deo grupe.

Sigurno već znaš neke srpske reči?
– Naravno… znam „kako si“, „ja pričam srpski“, „razumem“, „kuća“… I još mnogo drugih reči.

Odrastaš u fudbalskoj porodici. Koliko ti je to pomoglo na tvom putu i ko je imao najveći uticaj na tvoj razvoj?
– Potičem iz prave fudbalske porodice i svakako da je to uticalo na moj razvoj. Od malih nogu sam odredio čime ću se baviti. Tata je odigrao važnu ulogu jer je uvek bio prisutan i pratio moje treninge. Takođe i mama koja me podržava u svemu. Uostalom, kao i cela familija.

Da li tvoj stariji brat Đeremija govori srpski bolje od tebe?
– Tako je. On baš dobro govori srpski.

U Laciju najčešće igraš kao ofanzivni krilni igrač po levoj strani. Kako bi opisao svoj stil igre i koje su tvoje glavne prednosti?
– Kao ofanzivnom bočnom igraču odgovara mi da driblam. Tehnika mi je jača strana, volim situacije „jedan na jedan“. Naravno, prioritet mi je da budem u službi tima i zato volim da asistiram, a kada se ukaže prilika i da postignem gol.

Tvoja majka je navela Sergeja Milinkovića-Savića kao jednog od tvojih uzora. Šta si pokušao da naučiš iz njegovog načina igre i profesionalnog pristupa?
– Pored toga što je moj fudbalski uzor, Sergej je i veliki fudbaler. Dok je igrao u Laciju, bili smo komšije i imao sam zadovoljstvo da ga često viđam uživo. Dopada mi se njegova elegancija kada je u posedu lopte i sigurnost sa kojom kontroliše igru.

Pored Sergeja, koga još prepoznaješ od srpskih igrača na ove dve fotografije?
– Prepoznajem Grujića, Vanju Milinković-Savića, Nemanju Maksimovića… zaista sjajna ekipa i nisu slučajno osvojili Svetsko prvenstvo. Bili su veoma jaki.

Već na prvom okupljanju pratiće te ne samo stručni štab mlađe selekcije, već i stručni štab seniorske reprezentacije. Koliko ti znači to poverenje i da li osećaš dodatnu odgovornost?
– Činjenica da i ljudi zaduženi za A tim prate razvoj igrača iz mlađih selekcija govori o tome da ovde postoji jedan ozbiljan projekat. Za mene je to odgovornost da na terenu pružim maksimum i opravdam ukazano poverenje.

Šta znaš o selektoru seniorske reprezentacije Veljku Paunoviću i koliko te motiviše to što pomno prati razvoj mladih igrača?
– Znam da je sa omladinskom reprezentacijom osvojio Svetsko prvenstvo 2015. godine i da sada ima velike ambicije i sa A timom. Veliki trener i sjajna osoba. Saznanje da će pratiti naše nastupe za mene je veliki izazov i zadovoljstvo. Nadam se da ću ostaviti dobar utisak.

Gol koji si postigao u derbiju protiv Rome posvetio si ocu. Koliko ti znači podrška porodice i kome bi posvetio svoj prvi gol u dresu Srbije?
– Gol protiv Rome je za mene bio mnogo važan. I ne samo za mene, nego i za mog oca. Prvi gol u dresu Srbije želim da posvetim celoj mojoj porodici koja mi pruža podršku i koja zaslužuje da joj se odužim na adekvatan način.

Kada prvi put izađeš na teren u dresu Srbije, šta misliš da ćeš osećati i šta će ti tada prolaziti kroz glavu?
– Sigurno da ću osetiti mnogo lepih emocija. U tom momentu razmišljaću samo o tome kako da pružim maksimum i da uradim sve ono što selektor bude tražio od mene na terenu.

Da li se sećaš svoje prabake Biserke i kako bi se ona osećala da je doživela tvoj debi za Srbiju?
– Moja prabaka je bila sjajna žena. Prava Srpkinja. Mnogo mi je pričala o Srbiji i Beogradu. Da može sada da me vidi u opremi Srbije, nema sumnje da bi bila presrećna.

Za koji srpski klub je navijala prabaka?
– Prabaka je, pre bilo kog srpskog kluba, navijala za Đokovića. A posle toga za Lacio, zbog mene.

Mladi Materaci u Staru Pazovu dolazi sa jasnim ciljem, da se što pre prilagodi, napreduje i opravda poverenje koje mu je ukazano. Emocija prema zemlji svojih predaka, snažna podrška porodice i profesionalni pristup obavezama predstavljaju dobar temelj za njegov razvoj u sistemu Fudbalskog saveza Srbije.

M. D.