Izricanje prvostepene presude, na koju će stranke u postupku imati pravo da izjave žalbu, je zakazano za 10 časova, a koje se može pratiti uživo ili preko sajta Specijalizovanih veća sa odlaganjem od 10 minuta.
Optužnica ih tereti po osnovu individualne krivične odgovornosti u šest tačaka za zločine protiv čovečnosti: progon, zatvaranje, druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilni nestanak lica i u četiri tačke za ratne zločine: protivpravno i proizvoljno lišenje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.
Prema optužnici, žrtve su bila lica koja nisu podržavala tzv. OVK i to Srbi, Romi, Aškalije, civili za koje je tzv. OVK smatrala da sarađuju sa srpskim vlastima, Albanci koji su podržavali Demokratski savez Kosova ili bili povezani sa tom strankom i sa drugim strankama za koje je tzv. OVK smatrala da su joj protivnici, Albanci koji se nisu pridružili tzv. OVK ili je nisu podržavali, lica za koje je tzv. OVK, na osnovu njihovog trenutnog ili bivšeg zaposlenja, smatrala da su joj protivnici, kao i oni koji su se družili sa Srbima.
U optužnici se navodi da su krivična dela za koja su optuženi vršena najkasnije od marta 1998. do kraja septembra 1999. godine na više od 40 mesta širom Kosova i Metohije, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji.
Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za ratne i zločine protiv čovečnosti nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno.
Tužilaštvo je istaklo da su optuženi imali snažnu kolektivnu ulogu kao ključni članovi glavnog štaba tzv. OVK, da je postojao njihov umišljaj, da su imali saznanja o krivičnim delima i vršili efektivnu kontrolu na terenu i da je svaki od optuženih dao značajan doprinos ostvarivanju udruženog zločinačkog poduhvata.
Tužioci su tokom suđenja istakli da su optuženi formulisali i delili zajednički cilj, a to je da steknu kontrolu nad celim Kosovom i Metohijom i to nasiljem nad svima koje su smatrali svojim protivnicima.
Detaljno je opisano na koji način su pripadnici tzv. OVK mučili lica koja su oteli i zarobili, a zastupnik žrtava Sajmon Loz, koji zastupa 156 žrtava koje učestvuju u postupku, istakao je da su pripadnici tzv. OVK prema žrtvama pokazali neverovatnu svirepost i surovost ekstremnih razmera.
Timovi odbrane optuženih tvrdili su da tužilaštvo nije dokazalo navode optužnice i zatražili oslobađajuću presudu.
Odbrana je takođe tvrdila da tzv. OVK nije imala jedinstvenu komandnu strukturu i da njene vođe nisu imale kontrolu na terenu.
Tačijeva odbrana izvela je sedam svedoka, među kojima i bivšeg komandanta NATO-a Veslija Klarka, bivšeg pomoćnika državnog sekretara SAD Džejmsa Rubina, bivšeg izaslanika SAD u Prištini Kristofera Hila i Džoka Kovija, bivšeg zamenika šefa administracije UNMIK-a u vreme kada je šef te misije bio Bernar Kušner.
Prvobitna optužnica protiv Tačija i drugih potvrđena je 26. oktobra 2020, a potom je izmenjena u septembru 2021 i u aprilu i septembru 2022. godine.
Manje redigovana verzija optužnice podneta je u februaru 2023. godine i to je važeća optužnica u ovom predmetu.
Optužene vođe tzv. OVK su u pritvoru u Hagu od hapšenja u novembru 2020, a suđenje je počelo u aprilu 2023. godine.
Završna izlaganja održana su od 9. do 18. februara ove godine.
Tokom suđenja su ukupno 134 svedoka dala iskaz, od kojih je 125 svedoka pozvalo tužilaštvo, dvoje svedoka pozvao je zastupnik žrtava, a sedam odbrana.
Osim toga, 164 izjave svedoka usvojene su u pisanom obliku.
Tužilaštvo je izvelo oko 3.000 materijalnih dokaza.
Pred Specijalizovanim većima protiv Tačija vodi se odvojeni postupak za ometanje pravde i pokušaj uticaja na svedoke, gde je optužen sa još četvoricom bivših pripadnika tzv. OVK.
Tužilaštvo je u tom procesu zatražilo da Tači bude osuđen na šest godina zatvora.
Tzv. OVK je tokom 1998. i 1999. godine izvršila brojne zločine, ubistva i otmice nad pripadnicima vojske i policije tadašnje Jugoslavije, Srbima i drugim nealbancima, kao i Albancima koji nisu prihvatili da budu njeni pomagači ili pripadnici.
