VAŠINGTON – Hrvatska privreda i dalje ostvaruje jedan od najbržih stopa rasta u evrozoni, ali istovremeno se produbljuju makroekonomske neravnoteže, prenose hrvatski mediji pozivajući se na novi izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Rast fiskalnog deficita, podstaknut snažnom domaćom potrošnjom, pojačava pritiske na strani potražnje i doprinosi daljem rastu inflacije i deficita na tekućem računu.
Izvršni odbor MMF-a okončao je redovne konsultacije prema članu IV Statuta sa Hrvatskom, usvajajući stavove Misije MMF-a bez formalne rasprave.
Ovaj proces se sprovodi svake godine i obuhvata analizu ekonomskih i finansijskih podataka i razgovore sa zvaničnicima zemlje članice.
Usporavanje rasta i inflacija kao glavni izazovi
Zbog nepovoljnog globalnog okruženja i rastuće neizvesnosti, MMF predviđa usporavanje rasta hrvatske privrede. Očekuje se da će rast u 2025. i 2026. iznositi oko tri odsto, dok bi inflacija krajem 2026. ili početkom 2027. trebalo da se približi cilju Evropske centralne banke.
Deficit tekućeg računa će, prema procenama MMF-a, u kratkom roku nastaviti da raste, a potom se stabilizuje. Fiskalni deficit bi trebalo da ostane nešto ispod tri odsto BDP-a tokom projekcijskog perioda.
Rizici za privredni rast ocenjeni su kao uravnoteženi, dok su rizici za inflaciju i dalje izrazito usmereni naviše. Rast bi mogao da oslabi zbog smanjene spoljne potražnje, posebno u turizmu, kao i usled geopolitičkih i trgovinskih tenzija. Globalni šokovi, naročito oni vezani za energiju i hranu, ponovo bi mogli da podignu inflaciju.
Preporuke MMF-a: brža konsolidacija i širenje poreske osnovice
MMF ističe da je snažnija fiskalna konsolidacija jedan od ključnih uslova za smanjenje inflatornih pritisaka i stabilizaciju ekonomije. Preporučene mere obuhvataju:
Kratkoročno: ograničavanje rasta plata u javnom sektoru, unapređenje naplate PDV-a, postepeno ukidanje preostalih antikriznih mera, jačanje fiskalne discipline lokalnih samouprava.
Srednjoročno: širenje poreske osnovice i racionalizacija PDV izuzeća, prelazak na oporezivanje imovine prema tržišnoj vrednosti.
Kod rashoda, preporučuje se smanjenje ukupne mase plata kroz preispitivanje zapošljavanja u javnom sektoru, povećanje efikasnosti troškova u zdravstvu i obrazovanju, kao i dodatno jačanje održivosti penzionog sistema, pre svega kroz postepeno podizanje stvarne starosne granice za odlazak u penziju.
MMF savetuje i unapređenje korporativnog upravljanja u državnim preduzećima, kao i kvalitetnije planiranje i realizaciju javnih ulaganja.
Bankarski sektor stabilan, ali ranjivosti rastu
Iako su ciklični rizici porasli, hrvatski bankarski sektor ostaje dobro kapitalizovan, visoko likvidan i profitabilan. Stres testovi pokazuju otpornost čak i pod nepovoljnim scenarijima. Ipak, MMF upozorava na sve veću ranjivost u sektoru stambenih nekretnina i preporučuje nastavak praćenja i eventualnog pooštravanja makroprudencijalnih mera, posebno za korisnike kredita.
S obzirom na zastupljenost gotovinskih kupovina i snažnu inostranu potražnju, MMF preporučuje povećanje poreza na imovinu i prihode od kratkoročnog najma kako bi se umanjila špekulativna tražnja i povećala ponuda stanova.
Reforme za povećanje potencijalnog rasta
Kako bi se ublažili negativni efekti starenja stanovništva, nedostatka radne snage i niske produktivnosti, MMF ističe potrebu za nastavkom reformi:
U zdravstvu: smanjenje regionalnih razlika u dostupnosti usluga, jačanje preventivne medicine, redefinisanje uloge bolnica i efikasnija upotreba farmaceutskih proizvoda.
U obrazovanju: smanjenje neusklađenosti veština, jačanje programa obrazovanja odraslih i bolja integracija strane radne snage.
Foto: ilustracija
