MOSKVA – Pravni i finansijski rat između Ruske Federacije i Evropske unije ušao je u novu, izuzetno opasnu fazu. Moskovski arbitražni sud preuzeo je zvanični sudski proces u slučaju „CBR-Euroclear“, koji se odnosi na blokadu džinovskih finansijskih sredstava Centralne banke Rusije (CBR). Prema ocenama posmatrača i pravnih stručnjaka koje prenose zapadne agencije AFP i DPA, iako ova presuda nema direktnu pravnu snagu unutar Evropske unije, ona predstavlja jasan uvod i „zeleno svetlo“ za Kremlj da sprovede radikalne kontramere i konfiskuje preostalu evropsku imovinu koja se i dalje nalazi na teritoriji Rusije.
Pravni eksperti naglašavaju da ruski sudovi nemaju nikakvu nadležnost u inostranstvu, kao i da zvanična Moskva u ovom trenutku nema otvoren niti jasan pravni put kojim bi ovaj slučaj mogla da iznese pred evropske sudove. Upravo zbog te činjenice, presuda arbitražnog suda u ruskoj prestonici posmatra se pre svega kao političko-pravni mehanizam koji državi daje legitimitet za asimetrični odgovor na sopstvenom terenu, odnosno za uzvratno preuzimanje imovine zapadnih kompanija i banaka koje nisu napustile rusko tržište.
U trezorima „Euroclear-a” zarobljeno 193 milijarde evra
Evropska unija je, u okviru rigoroznih paketa sankcija uvedenih nakon izbijanja sukoba u Ukrajini krajem februara 2022. godine, blokirala rusku državnu i privatnu imovinu u ukupnoj vrednosti od oko 210 milijardi evra (244 milijarde dolara). Najveći deo tog finansijskog kolača – čak oko 193 milijarde evra vredne imovine i različitih hartija od vrednosti Centralne banke Rusije – deponovan je i nalazi se „zarobljen“ u trezorima belgijske klirinške kuće „Euroclear“.
Ruska centralna banka je od samog starta najoštrije osudila zamrzavanje svojih sredstava, kao i kasniju nameru Brisela da koristi kamate na ta sredstva za finansiranje pomoći Ukrajini. Moskva insistira na stavu da su ovi potezi zapadnih sila potpuno nezakoniti, suprotni međunarodnom pravu i da direktno krše elementarni „princip suverenog imuniteta državne imovine“. Sa najviših instanci u Kremlju ovaj potez je više puta zvanično okarakterisan kao „drska krađa ruske imovine“, uz stalna upozorenja da Rusija zadržava pravo na nespecifikovane i oštre uzvratne poteze.
Otpor Belgije i manevar Brisela sa zajmom od 90 milijardi
Preuzimanje slučaja od strane Moskovskog arbitražnog suda usledilo je nakon što je Evropska unija, posle meseci oštrih i iscrpljujućih internih debata, morala da odustane od svog prvobitnog, radikalnog plana da trajno konfiskuje zamrznutu rusku imovinu i direktno je preusmeri za finansijsku i vojnu pomoć zvaničnom Kijevu. Ključni otpor ovom planu pružila je Vlada Belgije, svesna da bi takav presedan mogao trajno da uništi poverenje u „Euroclear“ i dovede do masovnog povlačenja kapitala nezapadnih zemalja iz evropskih finansijskih institucija.
Suočena sa pravnim i ekonomskim zidom, EU je tada donela kompromisnu odluku da sredstva Centralne banke Rusije ostavi „na ledu“ unutar „Euroclear-a“ na neodređeno vreme. Kako bi premostio ovaj problem i obezbedio hitnu podršku Ukrajini, Brisel je povukao alternativni finansijski potez – doneo je odluku o pozajmljivanju 90 milijardi evra direktno na međunarodnim tržištima kapitala. Ta sredstva su opredeljena kako bi se Kijevu obezbedio dvogodišnji beskamatni zajam namenjen pokrivanju urgentnih vojnih, logističkih i osnovnih ekonomskih potreba države.
M. D.
