Društvene mreže obećale su povezanost, brzinu i osećaj da ništa ne propuštamo. U praksi su mnogima donele i nešto sasvim drugo: rasutu pažnju, zamor poređenja i čudan utisak da je glava stalno puna, a dan ipak nekako prazan. To nije više samo utisak starijih generacija koje gunđaju na telefone, nego tema o kojoj govore i ozbiljni podaci.
Reuters je, pozivajući se na World Happiness Report 2026, preneo da teško korišćenje društvenih mreža narušava blagostanje mladih, posebno devojaka, dok izveštaj navodi da devojčice od 15 godina koje provode više od pet sati dnevno na mrežama prijavljuju osetno niže zadovoljstvo životom od vršnjakinja koje ih koriste manje. Važno je, naravno, ne svesti čitavu psihologiju na jednu aplikaciju. Nisu mreže jedini problem, ali jesu pojačivač svega: nesigurnosti, upoređivanja, osećaja da drugi žive bolje i brže. Zato najbolji savet možda nije „obriši sve“, nego vrati sebi meru. Psihi više prija ritam u kome ekran služi životu, a ne život ekranu. I to je verovatno najteža digitalna disciplina našeg vremena.
S.B.
