Bajkalsko jezero u Sibiru često nazivaju “oko Zemlje”, ali njegova prava veličina je u brojkama: duboko je oko 1.642 metra i smatra se najdubljim jezerom na planeti, uz ogromnu količinu slatke vode u tečnom stanju. Nastalo je kao tektonska rasedlina, a starost mu se često procenjuje na desetine miliona godina, zbog čega je i biološki poseban svet.
Najpoznatiji stanovnik Bajkala je bajkalska foka, jedina slatkovodna foka, ali endemskih vrsta ima mnogo: organizmi koji ne postoje nigde drugde, prilagođeni hladnoj, čistoj vodi i specifičnoj hemiji jezera. Providnost vode u pojedinim periodima deluje nestvarno, a zimi led ume da bude toliko čist da se dubina vidi kao kroz staklo.
Bajkal je i klimatska priča: zimi puca u ogromnim pločama uz zvuk nalik udaru, leti menja nijanse i mirise, a obale postaju prostor za nauku, ribarstvo i turizam. U toj tišini ima nečeg velikog: Bajkal je mesto gde priroda čuva svoje arhive, a čovek, kad god dođe, najbolje uradi kad prvo nauči da poštuje.
S.B.
