Dok hodamo kroz šumu, park ili dvorište, ispod površine zemlje odvija se saobraćaj koji ne možemo da vidimo. Sićušna vlakna gljiva stvaraju razgranate mreže, povezuju biljke, prenose hranljive materije i učestvuju u skladištenju ugljenika. Naučnici su sada pokušali da izračunaju koliko su te mreže zaista velike, a rezultat zvuči kao podatak iz naučnofantastičnog romana.
Prema istraživanju koje je predstavio ScienceDaily, podzemne mreže gljiva širom sveta mogle bi da imaju ukupnu dužinu od oko 110 kvadriliona kilometara. Autori ih opisuju kao svojevrsne podzemne autoputeve koji pomažu biljkama da dođu do vode i minerala, dok gljive zauzvrat dobijaju šećere proizvedene fotosintezom. Procena pokazuje i da ove mreže svake godine prenesu milijarde tona ugljenika u zemljište.
Ovaj skriveni sistem često se popularno naziva „šumski internet”, iako ne funkcioniše potpuno isto kao ljudska komunikaciona mreža. Ipak, poređenje dobro pokazuje koliko su biljke, gljive i zemljište međusobno povezani. Stablo koje vidimo iznad zemlje samo je deo mnogo šire zajednice, dok se ispod njega pružaju veze sa brojnim drugim organizmima.
Otkriće menja i način na koji gledamo obično zemljište. Ono nije samo podloga po kojoj hodamo ili materijal u kome raste povrće, već živi sistem od ogromnog značaja. Kada se zemljište previše obrađuje, zagađuje ili betonira, ne nestaje samo nekoliko biljaka, već se prekidaju mreže koje su nastajale godinama. Zato bi zaštita gljiva i podzemnog sveta mogla postati važniji deo očuvanja prirode. Najveća mreža na planeti, čini se, možda uopšte nije napravljena od kablova — već od tankih vlakana koja mirno rastu ispod naših cipela.
S.B.
