Paradajz voli toplotu, pa hladna jutra i niske temperature u plastenicima mogu napraviti problem upravo u najosetljivijem delu proizvodnje – tokom cvetanja i zametanja plodova. Biljka može izgledati zdravo, razviti cvet i ipak ostati bez paradajza zato što polen nije sazreo ili se prašnici nisu pravilno otvorili. Naučnici su sada identifikovali regulatorni sistem koji istovremeno povezuje razvoj cveta, oslobađanje polena i početak rasta ploda, a njegovim pažljivim podešavanjem uspeli su da biljke mnogo pouzdanije donose plodove tokom hladnih uslova.
Bioengineer je 12. avgusta predstavio istraživanje usmereno na takozvani miR167–ARF8 regulatorni modul, deo složenog sistema kojim biljni hormon auksin upravlja razvojem cveta i ploda. Kada su istraživači genetskim izmenama promenili rad tog sistema, biljke su ranije počinjale da formiraju paradajz i manje zavisile od potpuno uspešne oplodnje. U zimskom eksperimentu u plasteniku razlika je na početku sezone bila ogromna: modifikovane biljke proizvele su više od 18 puta veći broj plodova od kontrolnih biljaka. Do kraja eksperimenta imale su oko šest puta više zrelih paradajza i približno deset puta veću ukupnu masu zrelih plodova.
Biljke su pritom bile kompaktnije i veći deo energije usmeravale su prema plodovima umesto vegetativnom rastu. To može biti zanimljivo za plasteničku proizvodnju, gde je prostor skup, a grejanje tokom zime predstavlja veliki trošak. Ako paradajz pouzdano zametne plod pri nešto nižoj temperaturi, proizvođač potencijalno može da smanji potrošnju energije ili produži sezonu bez intenzivnijeg zagrevanja. Posebno je zanimljiv fenomen partenokarpije – stvaranje ploda bez klasične oplodnje. Već postoje sorte kod kojih se to dešava prirodno ili oplemenjivanjem, ali preciznije razumevanje genetskog regulatora moglo bi omogućiti ciljano razvijanje biljaka prilagođenih hladnijim uslovima.
Ipak, kod biljnih hormona ne važi jednostavno pravilo „više je bolje“. Auksin kontroliše veliki broj procesa, pa preterano pojačavanje ili smanjivanje signala može dovesti do deformisanih plodova, problema sa rastom ili drugih neželjenih osobina. Zato je važna mogućnost preciznog podešavanja, a ne potpuno isključivanje jednog gena. Nova saznanja ne znače da će paradajz uskoro rasti usred snega, ali mogu pomoći da biljka mnogo lakše prebrodi hladne periode koji danas obaraju prinos. U svetu u kojem proizvođači sve češće pokušavaju da smanje energiju potrebnu za zagrevanje plastenika, jedan mikroskopski „prekidač“ u cvetu mogao bi imati veoma praktičnu vrednost na tanjiru.
S.B.
