Na dnu Lamanša, među ostacima broda koji je potonuo dok je kraljica Viktorija još bila na britanskom prestolu, jedna zatvorena staklena flaša sačuvala je sadržaj duže od prosečnog ljudskog života – i to gotovo dva puta. Ronilac Stefan Panis pronašao ju je tokom istraživanja olupine britanskog jedrenjaka Mindoro, koji je potonuo 27. novembra 1864. godine. Kada je skinuo naslage sa stakla, na zatvaraču je pročitao naziv „Guinness Extra Stout, London“. Flaša je, prema tome, približno 162 godine provela u hladnom i mračnom moru, a činjenica da je i dalje zatvorena odmah je otvorila pitanje koje će mnogima prvo pasti na pamet – da li se unutra još nalazi pivo koje bi moglo da se proba.
Smithsonian Magazine je priču objavio 12. avgusta u 13.28 časova, navodeći da ronioci ne žele samo da zadovolje radoznalost. Plan je da se sadržaj laboratorijski ispita, a posebno ih zanimaju ostaci kvasca iz 19. veka. Ako je dovoljno genetskog materijala preživelo, istraživači se nadaju da bi mogli da sekvenciraju njegovu DNK i pokušaju da rekonstruišu pivo nalik onome koje se proizvodilo u viktorijansko doba. Projekat su uz dosta humora nazvali „Jurassic Beer“, jer je ideja pomalo nalik pokušaju oživljavanja prošlosti iz biološkog materijala – samo što umesto dinosaurusa u centru pažnje stoji stout.
Hladnoća i mrak morskog dna mogu biti mnogo bolji čuvari hrane i pića nego što bi se očekivalo. Svetlost ubrzava brojne hemijske promene u pivu, a stabilna niska temperatura usporava reakcije i razgradnju. To ipak ne znači da će sadržaj flaše imati ukus kao 1864. godine. Alkohol, proteini, hmelj i druge materije menjaju se tokom veoma dugog perioda, dok zatvarač možda nije ostao potpuno nepropustan. Pre bilo kakvog probanja trebalo bi utvrditi da li se u flaši nalaze štetni mikroorganizmi ili produkti razgradnje. Ronioci zato planiraju da pronađu još primeraka, deo pošalju laboratorijama, a deo eventualno kompaniji Guinness. Sama flaša trenutno se čak čuva potopljena u vodi kako nagla promena okruženja ne bi dodatno ugrozila staklo i zatvarač.
Olupina Mindora nije važna samo zbog jedne čuvene marke piva. Brodovi iz 19. veka bili su pokretna skladišta svakodnevnog života i trgovine, a njihov teret može pokazati šta se proizvodilo, kupovalo i prevozilo između gradova u vreme kada nije bilo avionskog transporta ni savremenog rashladnog lanca. U ovom slučaju istorija ima dodatno simpatičan detalj: flaša koja je trebalo da bude otvorena u nekom pab-u ili kući nikada nije stigla do kupca, već je čekala više od veka i po da je pronađu ronioci. Ako laboratorija uspe da rekonstruiše stari kvasac, moguće je da ćemo jednog dana moći da probamo moderno napravljeno pivo koje je po ukusu veoma blisko onome iz 1864. godine. Original iz olupine, ipak, verovatno bi bilo pametnije prvo prepustiti naučnicima.
S.B.
