Godine su najjednostavniji podatak u medicini. Čovek ima 45, 60 ili 80 godina i određene preporuke, pregledi i procene rizika često se vezuju upravo za taj broj. Novo istraživanje, međutim, pokazuje koliko se zdravstveno stanje ljudi istog uzrasta može razlikovati i zašto kalendarska starost ponekad nije najbolji vodič za prevenciju. Dvoje ljudi rođenih iste godine mogu imati potpuno različit broj hroničnih bolesti, funkcionalne sposobnosti i zdravstvene rizike, a razlike unutar jedne starosne grupe mogu postati ogromne mnogo pre duboke starosti.
Medical Xpress je 12. avgusta preneo studiju Rockefeller University objavljenu u časopisu Journal of Population Ageing, u kojoj su istraživači analizirali multimorbiditet – istovremeno prisustvo više hroničnih zdravstvenih problema – u različitim starosnim grupama. Zaključak nije da godine treba ignorisati. Stariji ljudi u proseku zaista imaju više zdravstvenih problema. Međutim, varijacija među vršnjacima toliko je velika da jednostavno pravilo zasnovano samo na datumu rođenja može prevideti osobu kojoj je neka preventivna mera potrebna ranije ili nepotrebno tretirati veoma zdravog starijeg čoveka kao da automatski pripada visokom riziku.
To je deo šire promene u medicini starenja. Sve više se govori o „biološkoj“ ili funkcionalnoj starosti, mada ne postoji jedan univerzalni test koji je meri. Lekar može posmatrati krvni pritisak, metabolizam, stanje srca, snagu, brzinu hoda, kognitivne sposobnosti, broj hroničnih bolesti i mnoge druge pokazatelje. Čovek od 75 godina koji se redovno kreće, nema značajne hronične bolesti i potpuno je funkcionalan može u određenim medicinskim procenama biti u boljoj poziciji od osobe od 60 godina sa više ozbiljnih zdravstvenih problema. Kalendarska starost ostaje korisna statistička informacija, ali pojedinačni pacijent nije prosek svoje generacije.
Ovakav pristup mogao bi vremenom uticati na raspored preventivnih pregleda, procenu operativnog rizika, izbor terapije i način na koji zdravstveni sistemi planiraju brigu o starijima. Istovremeno zahteva oprez, jer izraz „biološka starost“ lako postaje marketinški slogan za komercijalne testove koji obećavaju preciznost veću nego što nauka trenutno može da pruži. Najvažnija poruka mnogo je jednostavnija: datum u ličnoj karti ne opisuje čitavo telo. Godine povećavaju verovatnoću određenih problema, ali način života, genetika, ranije bolesti i okruženje čine da ljudi stare veoma različitim brzinama. Svećice na rođendanskoj torti zato mogu tačno reći koliko dugo smo živi, ali mnogo manje pouzdano koliko je „staro“ naše zdravlje.
S.B.
