Elektronika budućnosti sve više zavisi od toga koliko male i precizne strukture naučnici mogu da naprave. Čipovi, senzori, fleksibilni uređaji i novi materijali traže red na nivou koji je ljudskom oku potpuno nevidljiv. Zato vest o nanotubama širine jednog nanometra nije samo laboratorijska zanimljivost, već mogući korak ka novoj generaciji elektronike.
Interesting Engineering je pisao da su naučnici iz Tokija sintetisali poluprovodničke nanotube širine oko jednog nanometra, rešavajući problem koji istraživače prati više od 25 godina. Posebno se ističe njihova koaksijalna, gotovo besprekorno uređena arhitektura, važna za buduće elektronske primene.
Da bi se shvatila razmera, jedan nanometar je milijarditi deo metra. To je prostor u kome se više ne može razmišljati kao o klasičnom materijalu. Svaki atom, svaka nepravilnost i svaki sloj mogu promeniti osobine.
Kod nas ovakve vesti često zvuče daleko od svakodnevnog života, ali svi koristimo posledice takvih istraživanja. Telefon, laptop, automobil, medicinski aparat i kućni uređaji oslanjaju se na sve manje, brže i efikasnije komponente. Ono što danas nastane u laboratoriji, sutra može završiti u tehnologiji koju nosimo u džepu.
Najvažnije je da ovakvi pomaci ne donose samo manje uređaje, nego potencijalno manju potrošnju energije, veću stabilnost i nove funkcije koje sada još ne postoje. Materijal je često početak priče, a proizvod njen mnogo kasniji završetak.
Nanotube širine jednog nanometra zato nisu samo naučni rekord. One su podsetnik da se tehnološke revolucije ponekad rađaju u prostoru toliko malom da ga ne možemo ni zamisliti.
S.B.
