Podaci centralne banke pokazuju da građani koji su se našli u teškim životnim okolnostima sve češće koriste mogućnost dogovora sa bankama o lakšoj otplati obaveza.
Banke u Srbiji primenile su olakšice u otplati za 1.825 partija kredita, dok je 79 odsto obrađenih zahteva korisnika prihvaćeno, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).
Prema podacima za prvo tromesečje 2026. godine, rešeni su zahtevi koji su se odnosili na ukupno 2.321 kredit, čiji je ukupan dug iznosio oko 2,3 milijarde dinara. Nakon odobrenih mera, olakšice su primenjene na kredite sa preostalim dugom od oko 1,9 milijardi dinara.
Mogućnost lakše otplate uvedena je nakon donošenja novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga u martu 2025. godine, kojim su banke obavezane da korisnicima koji se suoče sa ozbiljnim životnim problemima ponude odgovarajuća rešenja kako bi nastavili urednu otplatu obaveza.
NBS je u septembru iste godine donela posebnu odluku kojom su detaljno uređeni uslovi, obaveze banaka i prava građana u vezi sa primenom ovih mera.
Banke pomoć ponudile i bez zahteva korisnika
Osim zahteva koje su građani sami podneli, banke su u 913 slučajeva samostalno ponudile olakšice korisnicima kod kojih su prepoznale prve znake problema sa otplatom.
Kod tih kredita ugovorena vrednost iznosila je oko 968 miliona dinara, dok je dug u trenutku primene mera bio oko 874 miliona dinara.
Narodna banka Srbije ocenjuje da ovakav pristup pokazuje značaj preventivnog delovanja banaka i njihovu veću ulogu u sprečavanju problema pre nego što korisnici dospeju u ozbiljnije finansijske teškoće.
Od ukupno 496 zahteva koji nisu prihvaćeni, banke su odbile 310, dok u 186 slučajeva korisnici nisu prihvatili ponuđene mere.
Najviše zahteva za gotovinske kredite
Najveći broj zahteva odnosio se na gotovinske kredite. Oni su činili 76 odsto svih obrađenih zahteva, odnosno 1.761 kreditnu partiju.
Na dozvoljeni minus odnosilo se sedam odsto zahteva, dok su krediti za obrtna sredstva i kreditne kartice činili po šest odsto.
Kada je reč o stambenim kreditima, oni su učestvovali sa tri odsto ukupnog broja zahteva – odnosno 65 kreditnih partija, pri čemu su olakšice odobrene u 81,5 odsto slučajeva.
Najčešći razlog zbog kojeg su građani tražili pomoć bio je gubitak zaposlenja, koji je naveden u 53,7 odsto zahteva. Slede značajno smanjenje prihoda sa 19,2 odsto, druge životne okolnosti sa 14,6 odsto, teška bolest sa 8,7 odsto, kao i teške porodične prilike, povrede i razvod braka.
Najčešće produžen rok otplate
Među najčešće primenjivanim merama bilo je produženje roka otplate kredita, samostalno ili u kombinaciji sa drugim olakšicama, poput smanjenja kamatne stope, odlaganja plaćanja ili izmene uslova ugovora.
Građanima je u određenim slučajevima omogućeno i privremeno neplaćanje rata, bez obračuna kamate na dospela, a neizmirena dugovanja, kao i odlaganje plaćanja ukupnog iznosa duga.
NBS ocenjuje da rezultati za prvi kvartal 2026. godine potvrđuju da je uspostavljen efikasan sistem podrške građanima koji se tokom otplate kredita suoče sa okolnostima koje otežavaju redovno izmirivanje obaveza.
Centralna banka najavila je da će i dalje pratiti primenu ovog mehanizma i u slučaju nepravilnosti zahtevati njihovo otklanjanje, uz mogućnost izricanja odgovarajućih sankcija.
M. T.
Foto: Tanjug/shutterstock.com/Robson90/ilustracija
