Narodna banka Srbije revidirala je projekciju privrednog rasta Srbije za 2026. godinu sa 3,5 na 3 odsto, dok je procena prosečne inflacije povećana na 3,6 procenata, saopštila je guvernerka Jorgovanka Tabaković predstavljajući majski Izveštaj o inflaciji.
Guvernerka Jorgovanka Tabaković izjavila je da će inflacija u Srbiji i tokom ove godine ostati u granicama ciljanog koridora centralne banke od tri plus-minus 1,5 odsto, ali da će globalna nestabilnost i rast cena energenata dodatno uticati na domaću ekonomiju.
Predstavljajući majski Izveštaj o inflaciji, ona je navela da je Narodna banka Srbije korigovala projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda za 2026. godinu sa 3,5 na 3 odsto, pre svega zbog pogoršanih međunarodnih okolnosti i posledica sukoba na Bliskom istoku.
Istovremeno, projekcija rasta za 2027. godinu smanjena je sa pet na 4,5 procenata, usled produžene globalne neizvesnosti koja utiče na investicionu aktivnost i poverenje tržišta.
Tabakovićeva je upozorila da će rast svetskih cena nafte i drugih sirovina, uz efekte ranijeg ograničavanja trgovačkih marži, dovesti do privremenog povećanja inflacije krajem ove i početkom naredne godine, nakon čega se očekuje njeno postepeno usporavanje i povratak u granice cilja tokom 2027.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u aprilu povećana je na 3,3 odsto, dok su potrošačke cene u odnosu na mart porasle za 0,8 procenata.
Govoreći o energetskom sektoru, guvernerka je ocenila da produžavanje procesa oko promene vlasničke strukture Naftna industrija Srbije dodatno opterećuje državu i stvara nove troškove.
„Važno je da NIS nastavi da funkcioniše normalno i nakon isteka trenutne licence“, rekla je Tabakovićeva, dodajući da država pokušava da pronađe rešenje koje neće ugroziti poslovanje kompanije, niti rad HIP Petrohemija, koji je, kako je navela, od velikog značaja za domaću privredu.
Ona je istakla i da prestanak važenja uredbe o ograničavanju trgovačkih marži za sada nije izazvao značajniji rast cena hrane, ocenivši da su efekti te mere pokazali da tržište nije automatski vratilo marže na prethodne nivoe.
Uprkos pritiscima iz međunarodnog okruženja, u centralnoj banci ocenjuju da Srbija uspeva da očuva makroekonomsku stabilnost kombinacijom oprezne monetarne politike i koordinacije sa Vladom Srbije.
M. T.
FOTO: TANJUG/Shutterstock.com/frantic00/arhiva
