Često mislimo da su neandertalci daleka, završena priča iz praistorije. Vidimo ih kao ljude iz muzeja, rekonstruisana lica, kamene alatke i lekcije iz evolucije. Međutim, deo njih i dalje nosimo u sebi. Ne kao uspomenu, nego kao trag u DNK koji može uticati na to kako naše telo reaguje.
Popular Mechanics je pisao o istraživanjima koja povezuju neandertalske gene sa savremenom osetljivošću na bol. Naučnici sve preciznije ispituju kako drevne varijante gena, nasleđene kroz ukrštanje Homo sapiensa i neandertalaca, mogu da utiču na nervni sistem i način na koji čovek doživljava neprijatne stimuluse.
Ova tema je fascinantna jer pokazuje da evolucija nije samo priča o kostima, već i o svakodnevnim osećajima. Možda nečija veća osetljivost na bol, hladnoću ili određene reakcije tela ima koren koji je mnogo stariji od porodične istorije.
To ne znači da svaku osobinu treba objašnjavati neandertalcima. Na bol utiču zdravlje, stres, san, povrede, hormoni, raspoloženje, lekovi, navike i mnogo drugih faktora. Ali genetika dodaje još jedan sloj razumevanja.
Kod nas se često kaže da je neko „osetljiviji” ili „trpi bolje”, kao da je to samo stvar karaktera. Nauka pokazuje da telo ima svoje biološke razloge, a da prag bola nije samo pitanje volje.
Najzanimljivije je što drevni DNK nije ni dobar ni loš sam po sebi. Neke varijante su možda nekada pomagale preživljavanju, a danas u drugačijem svetu imaju drugačije posledice.
Neandertalci zato nisu nestali potpuno. U malim, tihim tragovima, oni i dalje učestvuju u načinu na koji moderni čovek oseća svet.
S.B.
