Priča o neandertalcima dugo se svodila na jednostavnu sliku: bili su snažni, izdržljivi, ali su ih moderni ljudi nekako nadmašili. Novo istraživanje donosi nijansu koja zvuči iznenađujuće savremeno. Prema najnovijim tumačenjima, neandertalci možda nisu nestali samo zbog klime ili direktnog takmičenja sa Homo sapiensom, već zato što su moderni ljudi imali šire i fleksibilnije društvene mreže.
To znači da prednost nije morala biti samo u boljem oružju ili većem mozgu. Možda je bila u tome ko s kim razmenjuje alat, informacije, partnere, pomoć i znanje. Ako jedna grupa ima više kontakata sa udaljenim zajednicama, lakše preživljava krize. Ako nestane hrane na jednom mestu, čuje za drugo. Ako jedna tehnika ne uspe, preuzme tuđu. Ako bolest, hladnoća ili glad pogode malu izolovanu grupu, šira mreža može biti razlika između oporavka i nestanka.
Ova ideja čini praistoriju mnogo ljudskijom. Ne govori nam samo o kostima i alatkama, nego o odnosima. Ko je kome verovao? Ko je putovao? Ko je razmenjivao ukrase, kamen, priče, navike? U takvim sitnicama možda se krije velika razlika između opstanka i gašenja.
Za čitaoce je privlačno i to što tema ima savremeni odjek. I danas se često pokazuje da izolacija slabi čoveka, porodicu, firmu ili zajednicu. Nije najotporniji uvek onaj ko je najjači, već onaj ko ima veze, poverenje i protok znanja. Ako je to važilo u ledenom dobu, nije čudno što važi i danas.
Neandertalci zato ne deluju manje zanimljivo, već tragičnije. Možda nisu bili “lošija verzija čoveka”, nego drugačiji ljudi sa užim svetom. A u surovim vremenima, uži svet ponekad ne ostavlja dovoljno izlaza.
S.B.
