Plavšićeva je bila jugoslovenska i srpska političarka, univerzitetska profesorka i doktor bioloških nauka, narodna poslanica u Skupštini Republike Srpske i srpski član Predsedništva nekadašnje Savezne Rrepublike Bosne i Hercegovine.
Bivša je dekanka Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu, bivša funkcionerka Srpske demokratske Stranke i bivši predsednica Srpskog narodnog saveza (SNS).
Rođena je 7. jula 1930. godine u Tuzli, u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, a odrasla je u Sarajevu.
Diplomirala je biologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Zagrebu, gde je i doktorirala botaniku, oblast biljna virusologija. Specijalizaciju je završila u Sjedinjenim Američkim Državama, kao Fulbrajtov stipendista.
Boravila je na Virološkom institutu u Pragu, Kalifornijskom univerzitetu „Minesota“, u Londonu, Bariju, Tripoliju, Nju Delhiju.
Nakon studija bila je profesorka i dekanka na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu. Uoči raspada bivše Jugoslavije, napustila je univerzitetsku karijeru i ušla u politiku.
Na izborima 1990. godine izabrana je za člana kolektivnog Predsedništva BiH. Istovremeno je bila i predsednik Saveta za zaštitu ustavnog poretka BiH.
Uoči izbijanja rata u BiH, aprila 1992, podnela je ostavku na obe funkcije i prešla u Predsedništvo Republike Srpske. Iz Sarajeva, u kome je već počeo rat, izašla je 20. maja 1992. kao poslednji član užeg srpskog rukovodstva.
U Republici Srpskoj bila je jedan od dva potpredsednika, sve do 14. septembra 1996. godine, kada je, pod pritiskom međunarodne zajednice, Radovan Karadžić preneo predsednička ovlašćenja na nju.
Na izborima te godine izabrana je za predsednika Republike Srpske, a na sledećim predsedničkim izborima 1998. pretrpela je poraz od kandidata Srpske radikalne stranke Nikole Poplašena.
Iz SDS-a je isključena 20. jula 1997. godine. Mesec dana kasnije osnovala je stranku Srpski narodni savez i 28. avgusta izabrana je za predsednicu. Na Drugoj izbornoj skupštini 30. maja 1998. godine ponovo je izabrana za predsednicu SNS-a.
Zbog poraza na lokalnim izborima u aprilu 2000, vanredna skupština SNS-a joj je 3. juna izglasala nepoverenje. Posle te odluke, Plavšićeva je sa 105 delegata koji su je podržali nastavila delovanje pod izvornim imenom partije „Srpski narodni savez-Biljana Plavšić“.
Sredinom decembra 2000. godine Plavšićeva je iz zdravstvenih razloga podnela ostavku na funkciju poslanika u Skupštini Republike Srpske.
Plavšićeva se 10. januara 2001. godine dobrovoljno predala Haškom tribunalu pred kojim je 7. aprila 2000. optužena. Osuđena je 27. februara 2003. na 11 godina zatvora, pošto je pred Haškim tribunalom priznala krivicu za progon na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi. Iz Haga je 26. juna 2003. prebačena u Švedsku na izdržavanje kazne u zatvoru u Hinseberju, odakle je puštena krajem oktobra 2009. godine, nakon odsluženja dve trećine kazne.
U Beogradu je živela povučeno, bez političke aktivnosti. Bila je razvedena i nije imala dece.
