Finalna serija domaćeg rukometnog šampionata, koja je po svim sportskim parametrima trebala da predstavlja krunu i vrhunac domaće sezone, doživela je potpuni institucionalni i organizacioni kolaps na Slanoj bari. Ekipa Partizana zvanično je postala šampion Srbije sa 2:0 u seriji, ali će se o načinu na koji je podignut pehar pričati godinama. Drugi meč je, usled prekida i odbijanja domaćeg tima da se vrati na parket, registrovan službenim rezultatom 10:0 u korist beogradskih crno-belih. Povodom nezapamćenih incidenata, zvaničnim saopštenjem oglasio se Rukometni klub Vojvodina, iznoseći hronološki sled događaja koji baca ozbiljnu senku na regularnost i bezbednosne protokole u srpskom sportu.
Prema zvaničnim navodima iz Novog Sada, incidenti su eskalirali u 14. minutu utakmice pri rezultatu 6:5 u korist Vojvodine, kada su navijači Partizana po drugi put izazvali prekid. Tom prilikom, upotrebljena su pirotehnička sredstva visoke razorne moći, a direktna posledica eksplozije topovskog udara jesu povrede rukometaša Vojvodine Frana Milete i arbitra Markovića. Pored fizičkih povreda aktera, zabeležena je i ozbiljna materijalna šteta u dvorani, uključujući rušenje i kidanje sajle zaštitne mreže iza gola gde je bila stacionirana gostujuća navijačka grupa, čime je uništen primarni bezbednosni prsten na borilištu.
Ključni pravni i bezbednosni apsurd, prema mišljenju uprave Vojvodine, leži u reakciji bezbednosnih struktura i službenih lica. I pored više od jednog časa prekida, nadležni policijski organi nisu doneli odluku o pražnjenju tribine sa izgrednicima, već je delegat meča izdao rigidno naređenje da se susret nastavi u roku od 15 minuta pod potpuno nepromenjenim okolnostima. Dok su igrači Partizana izašli na parket, rukovodstvo Vojvodine je donelo odluku da povuče ekipu usled nepostojanja elementarnih garancija za zdravlje i živote učesnika. Ovakav epilog otvara ozbiljna pitanja o odgovornosti i opravdanosti forsiranja takmičarskih okvira po cenu bezbednosti sportista.
M.M.
