Nije više nikakvo iznenađenje da se Komo ravnopravno nosi sa najjačim timovima Serije A, ali večerašnjih 90 minuta protiv Intera u polufinalu Kupa Italije (0:0) pokazali su da je Fabregasov tim prerastao okvire „prijatnog iznenađenja“ i postao ozbiljna sila.
Jesenas je Inter na „Meaci“ pregazio Komo rutinskim rezultatom, ali večerašnji odgovor sa mondenskog jezera bio je brutalan u smislu fudbalske filozofije. Sesk Fabregas je odlučio da ne krene „grlom u jagode“, već je primenio recept iz svojih najboljih igračkih dana u Barseloni – formaciju bez klasičnog špica sa Nikom Pazom u ulozi „lažne devetke“. Rezultat? Potpuna anestezija Intera. Vezni red sa Robertom, Peroneom i Kakereom donio je domaćinu ono što Sesk najviše ceni – apsolutnu dominaciju u posedu i kontrolu ritma utakmice.
Iako je Simone Inzagi promešao karte, ostavivši Lautara, Barelu i Dimarka na klupi, opravdanje za nula šansi u prvom poluvremenu teško će se naći. Inter je bio toliko podređen da mu je najbolja prilika na meču bio slučajan centaršut Darmijana koji je pogodio stativu. Sa druge strane, Komo ima za čim da žali. Osim proprodora Vojvode, kolosalnu šansu promašio je mladi Aleks Valje, koji je sa pet metara, neometan, uspeo da pošalje loptu pored gola nakon asistencije Smolčića. Inter je sa jezera odneo „živu glavu“, ali revanš 22. aprila biće sve samo ne formalnost, naročito ako Fabregas nastavi da ovako taktički razoružava favorite.
M.M.
