U britanskom Guardianu juče se pojavila kolumna koja je pogodila jedno od onih pitanja o kojima svi imaju stav, a niko nije sasvim siguran da je u pravu: može li novac da kupi sreću? Autorka ne ide na staru, ciničnu priču o luksuzu, već tvrdi nešto jednostavnije — da novac ume da popravi život onda kada ga trošimo na mir, vreme, komfor i male oblike rasterećenja, a ne samo na prestiž.
To je zanimljivo jer menja način na koji ljudi pričaju o blagostanju. Nije poenta u tome da bogatstvo automatski donosi ispunjenje, već da određene vrste troška zaista mogu da smanje stres i povećaju svakodnevnu udobnost. U tom čitanju sreća nije luksuzni predmet, nego skup sitnih olakšanja koja čoveku vrate deo energije i vazduha u danu.
Za naše prilike, takva ideja zvuči gotovo oslobađajuće. Ljudi su navikli da osećaj krivice ide uz svako „trošenje na sebe”, a ovde se prvi put lepo kaže da nije svaka potrošnja prazna. Nekad je baš ona razlika između života koji samo traje i života koji ume i da prija.
S.B.
