Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić sastao se danas sa poljoprivrednim proizvođačima i predstavnicima Udruženja „Asocijacija 2022“, a glavna tema razgovora bila je otkupna cena suncokreta. Zajednička ocena sa sastanka je da akontna cena od 40 dinara po kilogramu ne odražava realno trenutno stanje na tržištu.
Poljoprivrednici traže 55 dinara plus PDV
Predstavnici poljoprivrednika naveli su da bi, prema njihovoj proceni, realna akontna cena suncokreta trebalo da bude 55 dinara po kilogramu, plus PDV.
Na Produktnoj berzi u Novom Sadu početkom avgusta istovremeno je bila iskazana tražnja za suncokretom po ceni od oko 52 dinara po kilogramu, ali do realizacije trgovine nije došlo zbog izostanka ponude.
Glamočić je ocenio da trenutnih 40 dinara nije realna cena.
„Na osnovu svega što danas vidimo, 40 dinara nije realna cena suncokreta. Žetva je praktično tek počela, tržište se još formira, a već imamo konkretne ponude od 50 dinara. Očekujem da cena ide naviše. Ne želimo da licitiramo konačnom cenom, ali proizvođači ne treba da prihvataju kao konačnu sliku tržišta prve i najniže ponude koje su se pojavile“, poručio je Glamočić.
Žetva tek na početku
Suncokret je ove godine u Srbiji zasejan na 250.816 hektara, što je 3,5 odsto više nego prošle godine. Do sada je požnjeveno svega oko tri odsto površina.
Trenutna procena proizvodnje iznosi oko 677.000 tona, uz prosečan prinos od 2,7 tona po hektaru, ali će konačni rezultati zavisiti i od vremenskih uslova do završetka žetve.
Cene u regionu i do 60 dinara
Na sastanku je bilo reči i o cenama u zemljama regiona. Prema raspoloživim podacima, trenutne cene roda suncokreta iz 2026. godine u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Moldaviji i Hrvatskoj kreću se od 53 dinara, pa i preko 60 dinara po kilogramu.
Cene su još neujednačene, jer žetva suncokreta u regionu praktično tek počinje.
Država neće određivati tržišnu cenu
Glamočić je naglasio da država ne može administrativno da određuje tržišnu cenu, ali da neće ostati po strani ukoliko postoji veliki jaz između prvih ponuda i realnih tržišnih pokazatelja.
„Naš posao je da razgovaramo i sa proizvođačima i sa prerađivačima, da imamo sve podatke na stolu i da ne dozvolimo da bilo ko koristi početak žetve i neizvesnost na tržištu. Interes države je da poljoprivrednik bude održiv, ali i da prerađivačka industrija može normalno da funkcioniše. Rešenje mora biti ekonomski realno za obe strane“, rekao je Glamočić.
Na sastanku je razgovarano i o aktuelnoj situaciji u ratarstvu, visokim cenama semena i drugog repromaterijala, uslovima kreditiranja poljoprivrednika i potrebi za većom konkurencijom na tržištu.
Dogovoreno je da se o ovim pitanjima nastave konkretni razgovori sa predstavnicima proizvođača, Ministarstvom unutrašnje i spoljne trgovine, kao i drugim učesnicima u lancu.
Ministarstvo će u narednim danima intenzivno pratiti žetvu, ponude otkupljivača i kretanje cena u Srbiji i regionu i nastaviti razgovore sa svim relevantnim učesnicima na tržištu.
E.M.
