Malo nam za sreću treba. Čak i u porazu. Jer ovaj večeras u Ajndhovenu nije nalik nijednom od tri prethodna u Ligi nacija. Srbija je na Filips areni igrala fudbal – igrala je punih 70 minuta takmičarski, zrelo i odvažno, stvarala i promašivala šanse. Međutim, onog trenutka kada je kapiten Dušan Tadić napustio igru, tim se pod nesvesnim pritiskom vratio u krilo sopstvenom golmanu, pa je surova kazna stigla u vidu konačnih 2:1 za Holandiju.
Iako u koloni bodova i dalje stoji nula posle četiri odigrana kola, večerašnje izdanje mora poslužiti kao ta tražena slamka spasa za koju se valja uhvatiti. Za razliku od defanzivnog kolapsa u Minhenu tri večeri ranije, selektor Veljko Paunović je promenama u sastavu dobio visoku kompenzaciju u intenzitetu. Srbija je izašla u srednjem bloku, sa jasnim konceptom izlaska u tranziciju. U tom sistemu svetleće primere predstavljala su dvojica debitanata – mladi Mihajlo Cvetković, koji je bacio rukavicu u lice starijim kolegama iz napada, te Stefan Gudelj, koji je u stilu Strahinje Pavlovića iznosio loptu duboko na polovinu Lala i kreirao zicer prilike.
Plesao je terenom Dušan Tadić, pokazavši koliko mu prija holandski vazduh. Iako je Kopmajners u 30. minutu iz slobodnog udarca prevario Milinkovića-Savića, Orlovi su reagovali šampionski. Izgrađena akcija preko Tadića i Terzića krunisana je izjednačujućim golom Cvetkovića. U nastavku je Srbija ređala šanse – Cvetković, Samardžić i Terzić su opasno pretili, a na terenu je postojala samo jedna ekipa.
Prekretnica se dogodila u 66. minutu. Izlaskom Tadića izgubljen je posedd i mirnoća na lopti, ekipa se povukla i Zirkze je u 78. minutu sa gol-linije ugurao loptu za pobedu Holandije. Ni kasniji juriš, niti projektil Nemanje Gudelja u 92. minutu nisu promenili rezultat, ali je stvoren model kako Srbija mora izgledati u novembarskim okršajima protiv Nemačke i Grčke.
M.M.
