BEOGRAD- Dan sećanja na srpske žrtve Prihvatnog logora Zemun (1942-1944) obeležen je danas u Memorijalnom centru Staro Sajmište svečanim programom i minutom ćutanja. Direktorka centra Krinka Vidaković Petrov poručila je da je ključni cilj ove ustanove da tri nacistička logora u Beogradu konačno vrati u kulturu sećanja Srbije.
Današnje obeležavanje posvećeno je žrtvama Prihvatnog logora Zemun, koji je na prostoru Starog sajmišta postojao od sredine maja 1942. do kraja jula 1944. godine. Struktura zatočenika u Prihvatnom logoru Zemun svedoči o masovnom i organizovanom pogromu:
Najviše stradalih Srba: U ovom nacističkom logoru najmasovniji su bili Srbi.
Saradnja Nemaca i ustaša: Žrtve nisu dolazile samo iz Srbije pod nemačkom okupacijom, već i iz Nezavisne Države Hrvatske, odakle je privedena skoro polovina zatočenika usled direktne saradnje ustaških i nemačkih vlasti.
Tragični bilans logora: Kroz Prihvatni logor Zemun prošlo je oko 32.000 zatočenika, dok je više od 11.000 ljudi zverski ubijeno.
Memorijalni centar vraća dostojanstvo i imena žrtvama nakon decenija zaborava
Vidaković Petrov je naglasila da ustanova posvećuje pažnju svim stradalnicima bez obzira na nacionalnost, veru ili ideološko opredeljenje:
Danas prvi put imamo komemoraciju koja je posvećena srpskim žrtvama u ovom logoru. Prethodno je 11. maja održana komemoracija posvećena jevrejskim žrtvama, dok će 29. maja biti održano sećanje na romske žrtve. U dva logora na Sajmištu bilo je više od 40.000 zatočenika i oko 17.000 usmrćenih, a neobično je da su ta mesta, uključujući i Topovske šupe, decenijama bila gotovo potpuno izbačena iz kulture sećanja.
Važnost negovanja uspomene na ljude koji su imali svoja imena i porodice
Svečanom skupu prisustvovali su potomci žrtava, predstavnici Srpske pravoslavne crkve, kao i zvaničnici državnih institucija i Memorijalnog centra:
Pošta precima: Potomak žrtava Nataša Jovanović izjavila je da je došla kako bi odala poštu svom pradedi i dedi-stricu koji su ubijeni na Starom sajmištu.
Više od običnih brojeva: Jovanović je istakla da je veoma važno negovati sećanje na ove ljude, jer se uglavnom govori o brojevima, a reč je o osobama koje su imale imena, prezimena i porodice.
Nasilno prekinuti životi: Žrtve ne smeju biti upamćene samo po svom stradanju, već kao ljudi čiji su životi nasilno prekinuti.
Prva komemoracija posvećena srpskim žrtvama Prihvatnog logora Zemun označila je važan korak u vraćanju Starog sajmišta u institucionalnu kulturu sećanja Srbije. Okupljanjem potomaka, crkvenih i državnih predstavnika poslata je jasna poruka o važnosti očuvanja imena i dostojanstva preko 11.000 nedužnih ljudi ubijenih na ovom stratištu.
M. D.
