Docent Strahinja Obrenović ocenjuje da najveći izazov NIS-a predstavlja neizvesnost u vezi sa budućim vlasničkim strukturama i mogućim modelima rešavanja situacije.
On je za RTS objasnio da su svi scenariji na stolu, od prinudne uprave i puzajuće eksproprijacije do eventualne nacionalizacije, a ključni cilj Srbije je da kompanija nastavi stabilno da posluje.
Prema Obrenoviću, u igri su razni potencijalni partneri, uključujući mađarski MOL i ADNOK iz Emirata, čije iskustvo u eksploataciji nafte i gasa može doprineti kontinuitetu rada NIS-a.
Međutim, on je naglasio da ostaje otvoreno pitanje prihvatljivosti ovih opcija za američku stranu i druge međunarodne aktere.
Obrenović je takođe komentarisao mogućnost da Srbija poveća svoj udeo u NIS-u, navodeći da država već javno razmatra ovu opciju, ali da nije dobila odgovor od ruske strane. Rok od 15. januara označen je kao krajnji za postizanje rešenja, što ostavlja prostor za pregovore i dogovore.
Situacija u NIS-u, kako je rekao, ima i direktan uticaj na snabdevanje gasom. Srbija trenutno nastavlja uvoz ruskog gasa, ali se paralelno razmatraju alternativni pravci snabdevanja iz Azerbejdžana i kroz Mađarsku.
Obrenović očekuje da će pritisak na Srbiju u vezi sa NIS-om i gasnim aranžmanima rasti kako se približava krajnji rok.
