Lep prizor, nekoliko fotografija, izbor najbolje, pa još malo razmišljanja o opisu. Dok sve bude spremno za objavljivanje, kafa se ohladi, društvo promeni temu, a trenutak zbog kojeg smo posegnuli za telefonom već prođe. Taj mali raskorak između doživljavanja i prikazivanja života mnogima je poznat. Zato pažnju privlači iskustvo žene koja je odlučila da proveri kako izgleda svakodnevica kada iz nje ukloni jednu aplikaciju.
Džordžina Maknamara u ličnom tekstu za Gardijan opisuje kako je obrisala Instagram, prvobitno planirajući jednomesečnu pauzu. Pauza se produžila na približno godinu dana. Navodi da je više čitala, završila roman i započela novi, a privatni trenuci dobili su joj drugačiju vrednost. To je njeno iskustvo, a ne istraživanje koje dokazuje da će isti potez svima doneti isti rezultat. Upravo zbog toga priča ostaje zanimljiva kao poziv na razmišljanje, bez velikih obećanja.
Najlepše pitanje koje otvara glasi: šta bismo radili kada ne bismo morali da mislimo kako će nešto izgledati drugima? Možda bismo duže ostali uz knjigu. Možda bismo napravili istu fotografiju, ali je sačuvali samo za sebe. Možda ne bismo promenili mnogo toga, osim što bismo prestali da svaki lep trenutak smatramo materijalom za objavu. Nije neophodno ni odreći se fotografisanja. Privatni album može imati svoju vrednost čak i kada ga nikada ne vidi šira publika.
Ko želi da preispita sopstvenu naviku, može sebi postaviti sasvim mali zadatak: jednu šetnju bez objavljivanja ili ručak tokom kojeg telefon ostaje u torbi. Cilj takvog pokušaja ne mora biti strogo pravilo, niti dokazivanje discipline. Dovoljno je primetiti šta nam nedostaje, a šta nam prija. Nekome su društvene mreže važan posao i način povezivanja; nekome je potrebna samo jasnija granica između vremena za ekran i vremena za druge stvari.
U ovoj priči nema potrebe tražiti čarobno rešenje. Njena vedrina je u mnogo skromnijoj mogućnosti: da deo dana ponovo pripadne onome ko ga živi. Šetnja Kejom, razgovor na klupi ili nekoliko pročitanih stranica ne postaju manje vredni zato što nisu dobili reakcije. Ponekad je dovoljno da smo bili tu, da smo nešto videli i da nam je bilo lepo. Sve ostalo može da sačeka, pa i pitanje da li je fotografija dobro ispala.
S.B.
Izvor: Postinfo
