Pobeda nad Dubaijem u 25. kolu Evrolige nije bila samo skidanje jednog neprijatnog bremena, već definitivna potvrda da je Crvena zvezda sazrela kao kolektiv u kojem je ego svakog pojedinca podređen konačnom rezultatu.
Krupnim koracima ekipa Saše Obradovića grabi ka šestoj poziciji, a meč protiv tima iz Emirata ogolio je svu moć kojom crveno-beli raspolažu. Ono što fascinira nije puka pobeda, već način na koji je izvojevana. Nakon furioznih plus 20 i neshvatljivog pada, Zvezda nije dozvolila mentalni kolaps. Umesto toga, videli smo snagu koja je krasila ovaj tim u Milanu, Monaku i Bolonji – sposobnost da se zbiju redovi kada je najteže. Zvezda možda nikada nije imala individualno ubojitiji sastav, sa imenima poput Monekea, Batlera i Nvore, ali ključni preokret se desio onog momenta kada je „krvna slika“ tima promenjena. Sujeta je ostavljena po strani, a vođa je postao sistem, a ne pojedinac.
Sinoć je dirigentsku palicu prvi uzeo Kodi Miler-Mekintajer, sa nestvarnih devet poena i šest asistencija u uvodnih deset minuta. Njegovom kreacijom Zvezda je stekla ogromnu prednost, a kada je nastupila „crna rupa“, odgovor je stigao u vidu eksplozije Džordana Nvore. Njegov poster-zakucavanje uz faul nije bio samo potez za TV špice, već inicijalna kapisla koja je ubila samopouzdanje rivala. Kada je Nigerijac ostao bez goriva, palicu su preuzeli Ebuka Izundu, trenutno najbolji centar tima, i Džered Batler. Batler je pokazao razliku između košarke „za statistiku“ i one koja donosi trofeje – za razliku od nekih ranijih partija, sada pogađa isključivo kada se lomi, hladnokrvno rešavajući pitanje pobednika. Kolektiv je nadvladao pojedinca, a to je recept za velike domete.
Postinfo
M.M.
