Energetsko snabdevanje Srbije trenutno je stabilno, ali se rizici na tržištu povećavaju, ocenio je stručnjak za energetiku Željko Marković, ukazujući na probleme koji istovremeno pogađaju naftu, gas i električnu energiju.
Naftna kriza, kako navodi, traje dugo i produbljuje se, a posledice oseća čitava Evropa, koja je energetski zavisna od uvoza.
Za Srbiju je posebno značajno pitanje budućnosti NIS-a i rada Rafinerije nafte u Pančevu. Domaća prerada predstavlja važan oslonac za sigurnost snabdevanja, jer potpuni prelazak na uvoz derivata nije moguć bez dodatne infrastrukture.
Produktovodi i drugi transportni pravci bili bi neophodni za takav scenario. Istovremeno, nizak vodostaj Dunava predstavlja dodatni problem za transport derivata, jer otežava rečni saobraćaj.
Četiri gigavata manje bazne proizvodnje
Dodatni pritisak dolazi iz elektroenergetskog sektora. Zbog suše i niskih vodostaja pojedine nuklearne elektrane u Evropi ne rade punim kapacitetom.
Posebno su pogođene Mađarska i Rumunija, pa je u regionalnom sistemu trenutno oko četiri gigavata manje bazne proizvodnje.
Sunčano vreme pomaže da se deo manjka nadoknadi iz solarnih elektrana, ali taj izvor ne može da obezbedi dovoljno energije tokom večernjih sati. Zbog toga su cene električne energije na regionalnim berzama značajno više nego prošlog leta.
Marković navodi da su prošle godine podnevne cene bile blizu nule, dok se sada kreću oko 100 evra po megavat-satu, rekao je gostujući na RTS-u.
Evropski gas ulazi u neizvesniju sezonu
Na tržištu gasa takođe nema razloga za opuštanje. Evropska skladišta trenutno nisu potpuno popunjena, a do početka novembra očekuje se nivo od oko 80 odsto.
Poseban rizik predstavlja mogućnost hladne zime, koja bi povećala potrošnju i dodatno opteretila tržište.
Srbija je, prema Markoviću, trenutno u povoljnijoj situaciji u pogledu neposrednog snabdevanja, ali evropska kretanja ne mogu da se zanemare jer utiču na regionalne cene i dostupnost energenata.
Kao primer zemlje koja je bolje odgovorila na promene u elektroenergetskom sistemu Marković navodi Bugarsku, koja je značajno razvila solarne elektrane i baterijske sisteme. Zahvaljujući tome, deo energije može da se sačuva tokom perioda visoke solarne proizvodnje i koristi kasnije, kada su potrebe sistema veće.
Energetska sigurnost Srbije zato će u narednom periodu zavisiti od više faktora – stabilnosti rada NIS-a i pančevačke rafinerije, dostupnosti uvoznih pravaca, stanja na tržištu gasa, ali i mogućnosti elektroenergetskog sistema da nadomesti proizvodnju koja je zbog vremenskih i hidroloških prilika trenutno smanjena.
M. T.
