Eliminacija od Hapoel Ber Ševe u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona otvorila je bolnu analitiku trenerskog mandata Dejana Stankovića u Crvenoj zvezdi, podvučenu činjenicom da je po četvrti put u karijeri poklekao na prepreci gde je imao ulogu izrazitog favorita.
Omonija, Šerif, Makabi Haifa i sada Hapoel Ber Ševa. Kada se ova imena poređaju jedno pored drugog, Dejan Stanković teško može da pronađe opravdanje za podatak koji sada već predstavlja ozbiljnu mrlju u njegovoj biografiji na klupi crveno-belih. Četvrti put je pokušao da srpskog šampiona uvede u evropsku elitu i četvrti put je doživeo neuspeh – svaki put sa povlašćenim statusom na žrebu i protiv rivala preko kojih je Zvezda, bar na papiru, morala da prođe dalje. Najnoviji slom protiv tima iz Ber Ševe (ukupno 0:3, bez postignutog gola u 180 minuta i sa samo jednim udarcem u okvir gola pred sam kraj revanša) pokazao je da više nije reč o spletu okolnosti ili lošem danu, već o sistemskom problemu kada se sezona lomi. Pored toga, nastavljena je i crna tradicija prema kojoj nijedan srpski klub u ovom veku nije uspeo da eliminiše predstavnika Izraela u evropskim kvalifikacijama.
Stankovićev ukupan bilans u utakmicama trećeg kola i plej-ofa za Ligu šampiona sada iznosi dve pobede, tri remija i četiri poraza. Međutim, i taj podatak deluje lepše nego što jeste, jer su obe pobede ostvarene protiv jermenskog Pjunika (ukupno 7:0). Kada se pogledaju samo dvomeči protiv ekipa koje su ga na kraju eliminisale, statistika je poražavajuća: sedam utakmica, tri remija, četiri poraza i nula pobeda. Od Kipra 2020. i ispadanja na penale protiv Omonije, preko moldavskog Šerifa 2021, pa sve do tragičnog dvomeča sa Makabijem iz Haife 2022. godine, Zvezda je pod Stankovićevim vođstvom konstantno podbacivala protiv rivala iz slabijih ili ravnopravnih šešira. Povlašćeni status, građen godinama evropskim rezultatima, služio je upravo tome da se izbegnu giganti, ali Stanković ni iz četvrtog pokušaja nije pronašao formulu da tim dovede do elite.
M.M.
