DOBOJ – U Doboju je danas svečano i sa dubokim pijetetom obeleženo 34 godine od sudbonosne Petrovdanske bitke, jedne od najvažnijih i najtežih bitaka u Odbrambeno-otadžbinskom ratu. Tog 12. jula 1992. godine, hrabri borci Vojske Republike Srpske (VRS) nadljudskim naporima su odbili žestoku i dobro pripremljenu ofanzivu udruženih muslimansko-hrvatskih snaga, koje su imale strateški cilj da vojno spoje zenički i tuzlanski korpus i na taj način dovrše potpuno etničko čišćenje srpskog stanovništva sa ovog područja, prenosi RTRS.
Ova istorijska godišnjica, koja se obeležava upravo danas, u nedelju, 12. jula 2026. godine, ponovo je okupila preživele borce, porodice poginulih i građane Doboja koji su poručili da se herojski podvig branilaca grada nikada ne sme predati zaboravu.
Prema svedočenjima direktnih učesnika, neprijatelj je planski izabrao veliki hrišćanski praznik za udar, nadajući se faktoru iznenađenja.
Napad počeo tačno u podne: Doveli i televizijske ekipe da snimaju pad Doboja!
Nekadašnji komandant Prvog bataljona Dobojske brigade VRS, Dimšo Živanović, prisetio se pred novinarima pakla kroz koji su prošli tog Petrovdana 1992. godine, precizirajući da se bitka vodila na liniji od prigradskog naselja Vila pa sve do strateški važnog Putnikovog brda:
Podmukao tajming: „Jake muslimansko-hrvatske neprijateljske snage su planski računale na to da je pažnja i budnost naših branilaca oslabljena zbog proslave velikog verskog praznika Petrovdana“, objasnio je Živanović.
Propala medijska farsa: On je istakao da je neprijatelj ovu operaciju organizovao izuzetno ozbiljno, tajno i sa ogromnom tehničkom silom. Prema kasnijim operativnim saznanjima, za ovaj napad su unapred bili angažovani i hrvatski mediji, čije su televizijske ekipe bile spremne da snime spektakularno osvajanje Doboja. Međutim, zahvaljujući neverovatnoj upornosti i hrabrosti srpskih boraca, taj scenario je brutalno srušen na terenu.
Artiljerijski pakao: „Napad je počeo tačno u 12 časova, a prethodila mu je stravična, opšta artiljerijska paljba po našim položajima. Od besomučnog granatiranja nisu bili pošteđeni ni civilni ciljevi u samom centru grada“, ispričao je bivši komandant.
Skupa cena slobode: Poginula 34 heroja, umesto rođendanske torte uzeli puške u ruke
Živanović je otvoreno priznao da je u samom početku napada „ratna sreća“ bila na strani brojnijeg neprijatelja, koji je uspeo da probije prve linije i opasno se približi samom ulazu u grad, zbog čega je situacija bila kritična.
Tokom tog prvog, najkrvavijeg dana bitke za odbranu Doboja, živote je položilo 34 srpska borca i pripadnika policije, dok je više od 76 teže i lakše ranjeno. Koliko je situacija bila dramatična i šta je sve preživela tadašnja omladina, najbolje oslikava svedočenje Radeta Jankovića iz Rudanke, direktnog učesnika u kontraofanzivi.
On kaže da se sa gorčinom i suzama u očima seća Petrovdana 1992. godine, jer je tog dana napunio 22 godine. Umesto da kod kuće sa porodicom i prijateljima uz tortu proslavi svoj rođendan, Janković je bio prisiljen da uzme pušku u ruke i krene na prvu liniju fronta kako bi odbranio svoj rodni grad i kućni prag od najezde, pri čemu je u žestokim borbama i sam bio teško ranjen, ali je grad spasen.
M. D.
