Mnogo toga se promeni za jednu godinu, ali jedna stvar po pravilu ostaje ista: tajkun Dragan Đilas jeste uvek – najveća lažovčina i lopuža u Srbiji, rekao je dr Vladimir Orlić, potpredsednik Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
– Kako je lagao o „fantomskim“ pozivima uoči prošlih izbora, laže i sada, samo – još gluplje i bezobzirnije. Gde je nestalo „40.000 fantoma iz Republike Srpske“, o kojima je ovaj bednik lagao u očajničkom pokušaju da opravda debakl na izborima, uz besramnu hajku na naš narod sa druge strane Drine? Kaže danas da je sav ponosan na 619 miliona evra „prihoda“, pa uz to sam priznaje da je sve te pare zgrnuo preprodajom sekundi po povlašćenim cenama upravo u vreme kad je bio na vlasti – a ne pre toga!, pa sme li ista ta bahata tajkunčina bilo koga drugog da naziva lopovom? – upitao je Orlić i dodao:
– Da su u Areni bili aktivisti i glumci Zdravka Ponoša, Đilasovog intimusa i blizanca u kukavičluku, pohvalio se sam Ponoš. Da su Đilasovi posilni Aleksić, Milivojević i Ćuta pozivali ljude na upad u Stari dvor, a potom uz učešće admirala Zelenovića u prvom redu i sproveli poput bezumne horde divljaka i huligana, videli smo u direktnom prenosu Šolakovih „medija“. Kao što smo videli i da su u nerede gurnuli druge ljude, a sami se izmakli i razbežali kao zečevi: Đilasa i Ponoša tada nije video niko, ova dvojica najvećih zečeva tvrde sada da su videli – jedan drugog. Mi smo videli razbijanje vrata i prozora institucije šipkama i štanglama, gađanje kamenjem, zapaljene baklje i paljenje kablova, sa očiglednom namerom da zapale samu zgradu, a časne policajce da linčuju. I sve to su Đilas i druge kolovođe ispratile sa bezbednog rastojanja ili gledajući prenos. Zato neka ne priča budalaštine samoproglašeni „mašinski mozak“ bez dana staža u mašinstvu i rukama potopljenih do ramena u narodnu kasu – šta je bilo, a šta nije bilo: videla je Srbija sopstvenim očima. Policajce koji su povređeni čuvajući mir svima u Srbiji, kao ni mlade ljude koje je zlikovački iskoristio, gurnuo u prve redove, kukavički im ugrozio i upropastio život – nema prava da uzima u svoja prljava usta – kazao je Jovanov i dodao:
– A šta je govorio na sastancima sa strancima, ne pita niko njega, već – te strance. Jasno je zašto ga od ove teme hvata panika. Bestidna laž i ljigavo licemerje Dragana Đilasa, poznati svakom već odavno, kroz nju dobijaju i jednu novu dimenziju: lice beskrupuloznog, okrutnog sebičnjaka spremnog da celu jednu zemlju i narod gurne u najveću nesreću ne bi li se ponovo dočepao kase, vidi se jasnije nego ikada. To jeste pravo lice tajkuna Đilasa. Bednika spremnog da ponovo, posle svega, skrnavi bol i tugu koje je osetila Srbija u maju, a koje niko sem njega nije pokušao da tako bezočno i bezosećajno zloupotrebi, pretvori u svoju ličnu promociju i izbornu kampanju. To je uradio samo bahati, arogantni i bezosećajni Dragan Đilas. Odakle mu ideja da uopšte pominje roditelje koje su uvredili on i njegova kamarila sramnom porukom da „nemaju tapiju na bol“, pravljenjem žurki, skarednih performansa sa pranjem nogu u gumenim bazenima, pevanjem i igranjem, uz makarenu i lambadu, sve do krađe slogana „protiv nasilja“ i najodvratnijeg nasilja nad tuđim ćerkama i sinovima, majkama i očevima, kod Starog dvora i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave?
Prema njegovim rečima, sve se to dogodilo u poslednjih godinu dana.
– I sve je to delo tajkunskih ruku, uz aplauz i podršku Kurtija, njegovih korumpiranih partijskih „prijatelja“ iz pojedinih zemalja i drugih koji Srbiji ne žele dobro. Svemu tome, kompletnom tom mraku i užasu, Srbija je rekla odlučno „NE!“ na poštenim i demokratskim izborima. Ubedljiva pobeda politike predsednika Aleksandra Vučića nosila je upravo tu poruku: ona je izbor suverene, slobodne i ponosne zemlje koja ima budućnost. Prijatelji, poštovaoci i saborci Aleksandra Vučića u borbi za upravo takvu Srbiju jesu građani ove zemlje, u ubedljivoj većini. Njihovu volju i njihove glasove lažovi, lopovi, siledžije i divljaci poput Dragana Đilasa neće moći da ukradu. To im Srbija neće dozvoliti – nikada više – zaključio je Orlić.
