RIGA – Letonski ministar odbrane Andris Spruds podneo je danas ostavku nakon ozbiljnog bezbednosnog incidenta koji se dogodio u četvrtak, kada su dve ukrajinske bespilotne letelice uletele iz pravca Rusije i pogodile skladišta nafte na teritoriji Letonije. Odluka o povlačenju usledila je nakon što je premijerka Evika Silina javno zatražila njegovu ostavku, ocenivši da sistemi za borbu protiv dronova nisu bili dovoljno brzo raspoređeni kako bi sprečili ugrožavanje nacionalne infrastrukture. Na njegovo mesto premijerka je imenovala pukovnika letonske vojske Raivisa Melnisa, od kojeg se očekuje hitna reorganizacija odbrambenih kapaciteta.
Incident je izazvao uzbunu u celom baltičkom regionu, zbog čega su Letonija i Litvanija u četvrtak uputile hitan poziv NATO-u da pojača protivvazdušnu odbranu na istočnom krilu Alijanse. Činjenica da su dronovi neometano preleteli rusku granicu i pogodili strateški cilj u Letoniji pokrenula je pitanje spremnosti lokalnih snaga da odgovore na sve učestalije povrede vazdušnog prostora. Diplomatski izvori navode da je ovaj događaj ogolio propuste u koordinaciji između zemalja članica na samoj granici sa Ruskom Federacijom, što je zahtevalo brzu političku reakciju zvanične Rige.
Ukrajinski ministar odbrane Andrij Sibiha potvrdio je da su letelice pripadale ukrajinskim snagama, ali je naglasio da je do skretanja sa kursa došlo usled specifičnih okolnosti na frontu. On je pojasnio da su dronovi uleteli u Letoniju zbog intenzivnog „ruskog elektronskog ratovanja”, tvrdeći da je ruska strana namerno preusmerila ukrajinske letelice sa njihovih prvobitnih ciljeva unutar Rusije kako bi izazvala diplomatski incident. Kijev je izrazio žaljenje zbog štete nanete saveznici, ističući da se radi o nenamernom incidentu uzrokovanom tehnološkom manipulacijom neprijatelja.
Kao odgovor na ove incidente i u cilju sprečavanja sličnih scenarija u budućnosti, Ukrajina razmatra slanje svojih stručnjaka za dronove i elektronsko ratovanje koji bi pomogli u jačanju vazdušne sigurnosti iznad baltičkih država. Nova saradnja trebalo bi da omogući bolju razmenu podataka o kretanju letelica u realnom vremenu i unapređenje sistema za ometanje koji bi bili otporni na ruske elektronske protivmere. Dok pukovnik Melnis preuzima resor odbrane, fokus Letonije ostaje na hitnoj nabavci savremenih PVO sistema koji bi mogli da detektuju i eliminišu male letelice pre nego što nanesu štetu energetskom sektoru.
M. D.
Letonija Andris Spruds ostavka dronovi Ukrajina NATO bezbednost 2026
