BEOGRAD – Tržište nepokretnosti u Srbiji zabeležilo je tokom 2025. godine istorijski maksimum, ostvarivši ukupnu vrednost od 8,1 milijardu evra, što predstavlja značajan rast od 8,6 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Prema najnovijem izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, broj zaključenih kupoprodajnih ugovora iznosio je 129.185, što je porast od 1,8 odsto u odnosu na 2024. godinu. Najveći generator ovog rasta bio je segment stanova, koji je zabeležio skok vrednosti od čak 17,4 odsto, uz povećanje broja ugovora od 5,5 odsto, čime je potvrdio status najtraženije kategorije nekretnina u zemlji.
Beograd nastavlja da dominira srpskim tržištem, učestvujući sa 53 odsto u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova, dok je njegova dominacija još izraženija kod garažnih prostora, gde zauzima 68 odsto udela. Glavni grad prednjači i u prometu poslovnih prostora sa udelom od 48 odsto, kao i građevinskog zemljišta sa 47 odsto. S druge strane, Vojvodina zadržava primat u poljoprivrednom sektoru sa udelom od 72 odsto u vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta, a ovaj region prednjači i u trgovini kućama (41 odsto) i vikendicama, gde drži više od polovine ukupnog tržišta, odnosno 54 odsto.
Analiza po sudskim područjima pokazuje da je najveći broj kupoprodajnih ugovora u 2025. godini dostavljen sa teritorije Osnovnog suda u Novom Sadu, ukupno 11.176, dok je finansijski najjači promet ostvaren na području Prvog osnovnog suda u Beogradu, u iznosu od 1,4 milijarde evra. Interesantno je da je kancelarija javnog beležnika Ljubice Bajić iz Novog Sada zabeležila najveći broj ugovora, dok je kancelarija Dragina Divac iz Beograda ostvarila najveći obim novčanih sredstava, procesuirajući transakcije vredne oko 249,2 miliona evra. Ovi podaci ukazuju na visoku koncentraciju kapitala u prestonici naspram masovnosti prometa u vojvođanskoj prestonici.
Iako su segmenti garaža i kuća zabeležili blagi pad broja ugovora, njihova tržišna vrednost je nastavila da raste, što ukazuje na dalji skok cena po jedinici nepokretnosti. Garažni prostori su poskupeli za 17,3 odsto, dok je vrednost kuća porasla za 8,8 odsto. Građevinsko zemljište takođe prati pozitivan trend sa rastom broja ugovora od 7,2 odsto. Ovakvi rezultati pokazuju stabilnost i otpornost sektora nekretnina u Srbiji, koji i pored ekonomskih izazova ostaje primarna destinacija za investiranje kapitala, naročito u urbanim centrima poput Beograda i Novog Sada.
M. D.
