Red ispred prodavnice obično nije prizor koji obećava naročito zabavno jutro. Ipak, otvaranje novog objekta lanca Wegmans u Šarlotu pokazalo je da i odlazak po namirnice može da dobije atmosferu malog događaja. Pojedini kupci stigli su mnogo pre otvaranja, pa je prostor ispred ulaza postao mesto iščekivanja i druženja. U toj slici ima nečeg pomalo neobičnog: umesto da se red što pre završi, ljudima je i samo čekanje postalo deo doživljaja zbog kojeg su došli.
Magazin Pipl opisao je stolice na rasklapanje i okupljanje koje je počelo još prethodnog popodneva, dok su se vrata otvorila 14. oktobra u devet ujutru. Za neke učesnike to je značilo čekanje od približno šesnaest sati. Takav entuzijazam ne govori mnogo o onome što će neko staviti u korpu, ali govori o iščekivanju. Prodavnica je za taj dan postala povod da se bude među prvima, upoznaju ljudi iz reda i podeli osećaj da se u kraju događa nešto novo.
Prema podacima same kompanije, objekat u delu grada Balantajn prostire se na približno 10.200 kvadratnih metara i ima tim od oko 450 zaposlenih. Uz uobičajene odeljke za namirnice, predviđena je i ponuda pripremljene hrane, od sušija i pice do supa, salata i sendviča. Ti podaci objašnjavaju zašto se ovakva otvaranja predstavljaju kao više od dodavanja još jedne adrese na mapu trgovina. Za pojedine posetioce važna je kupovina, za druge izbor gotovog obroka, a za ljude koji rade u objektu početak novog svakodnevnog ritma.
Kompanija je navela i da je pre otvaranja kroz donacije i sponzorstva usmerila 30.000 dolara ka lokalnoj zajednici. Taj deo priče korisno je odvojiti od uzbuđenja oko prvog dana: pravo mesto prodavnice u kraju vidi se tek kroz vreme. Koliko je prijatna za svakodnevnu kupovinu, kako se zaposleni i kupci snalaze i da li okolno stanovništvo dobija nešto korisno, pitanja su na koja svečano otvaranje još ne daje potpun odgovor. Ali prvi dan može da pokaže koliko interesovanja postoji i koliko ljudi želi da učestvuje u nečemu novom.
Nama je bliska i jednostavnija verzija tog osećaja: kada se na pijaci pojavi nova tezga, kada komšije preporuče pekaru ili kada otvaranje male radnje postane tema u ulici. Kupovina tada uključuje i razgovor, prepoznavanje i susret. Šarlotska priča samo je mnogo veća i glasnija slika tog poznatog iskustva. Najzanimljiviji deo nisu police ni veličina objekta, već ljudi koji su od čekanja napravili zajedničko jutro. Spisak namirnica mogao je da sačeka — prvo je trebalo popiti kafu, razmeniti utiske i videti kako izgleda kada ceo red deli isto malo uzbuđenje.
S.B.
Izvor: Postinfo
